28.03.2018

Vandalizmom do zaštite: Spomenik Revolucije u Valjevu

Dr Katarina Živanović

…DA JUGOSLAVIJOM KORAČAJU SAMO SLOBODNI, DA NASTANE NOVI SVET, ONI SE JUNAŠTVOM I SOCIJALISTIČKIM IDEALIMA USPRAVIŠE U VEKOVE. 

(deo teksta na tabli pored Spomenika Revolucije u Valjevu)

 

Spomenik Revolucije, poznatiji kao spomenik Stjepanu Filipoviću, nalazi se na brdu Vidrak u Valjevu. Spomenik je u obliku ljudske figure visoke 16 m, sa uzdignutim rukama i šakama sklopljenim u pesnice. Delo je Vojina Bakića, modernističkog umetnika, glavnog protagoniste raskida sa socrealizmom i zagovornika apstrakcije, koji je otvorio puteve slobodi umetničkog izražavanja još 50-ih godina prošlog veka.

Inspiracija autoru bila je fotografija vešanja partizanskog komandanta, Stjepana Filipovića, koji je upao u četničku zasedu, potom predat Nemcima, svirepo mučen, a onda i obešen na Valjevskom trgu. Gestapo je zabeležio Filipovićeve poslednje reči, izgovorene sa rukama podignutim u vis, kojima poziva narod da se ne boji, već da ustane u borbu za slobodu. Posle rata, ova fotografija obišla je svet, a 1949. godine Stjepan Filipović proglašen je za narodog heroja.

Spomenik je otvorio Edvard Kardelj 1960. godine i od tada, pa naredne tri decenije, ovaj memorijalni park nije bio samo mesto komemoracije, već i mesto učenja i druženja, omiljeno izletište.

Od 90-ih situacija se znatno menja i gotovo jedini zainteresovani za spomenik su članovi Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata – SUBNOR-a. Tokom 90-ih postojale su pretnje da će spomenik biti miniran, poput hiljade spomenika u Hrvatskoj među kojima je i veliki broj dela Vojina Bakića, kao i spomenik Stjepanu Filipoviću u njegovom rodnom Opuzenu. Na sreću, Spomenik Revolucije preživeo je devedesete, iako je glavno interesovanje za njega bilo u vezi s imenom narodnog heroja (Stjepan ili Stevan), da li je Hrvat ili Srbin i, ako je Stjepan, zašto se osnovna škola u Valjevu zove „Stevan Filipović”… Sredinom 2000. spomenik je konačno konzerviran, očišćen i popravljen.

Međutim, priča o heroju, spomeniku, idealima i borbi za novi svet nastavljena je 2009. godine, kada je lokalna kancelarija SUBNOR-a odlučila da delimično prefarba metal od kojeg je napravljen spomenik kako bi prekrila grafite, insistirajući da mu na taj način vraćaju dostojanstvo i pravo na sećanje. Članovi SUBNOR-a su među sobom sakupili novac i unajmili lokalnog majstora koji je prefarbao spomenik solundarskom bojom do visine listova, koliko je mogao da dohvati sa merdevina. Isto su pokušali da urade i 2010. godine kada ih je na poziv Zavoda za zaštitu spomenika kulture Valjeva zaustavila milicija. Neposredno posle događaja Zavod je izdao saopštenje da je potez SUBNOR-a veći vandalizam od ispisivanja nedoličnih poruka, da grafite sa legure aluminijuma od kojeg je napravljen spomenik treba uklanjati hemikalijama, a ne farbati bojom za metal. Zavod je potom podneo tužbu.

Ovaj događaj, iako na prvi pogled trivijalan, zadire u samu suštinu razumevanja kulturnog nasleđa. Šta je kulturno nasleđe i kako prepoznajemo njegovu vrednost? Ko je vlasnik kulturnog nasleđa i ko ima pravo na njegovo vrednovanje i zaštitu? Da li su to institucije zaštite ili zajednice koje ovo nasleđe prepoznaju kao svoje, u ovom slučaju SUBNOR?

Iako je zakon na strani Zavoda i zakonodavac propisuje kaznu do 5 godina zatvora za ovo krivično delo, u ovom događaju možemo prepoznati da pravo i pravda ne moraju uvek biti na istoj strani. Zavod zadužen za pravnu i tehničku zaštitu, odnosno konzervaciju spomenika, stavio je u fokus umetničku i materijalnu vrednost spomenika. Podizanjem tužbe Zavod je ispunio svoju obavezu, ali u isto vreme i pokazao da ne mari za društvenu zaštitu, koja bi trebalo da bude iznad svega.

Društvena zaštita podrazumeva da društvo, grupe građana i pojedinci prepoznaju i vrednuju nasleđe kao svoje iz različitih razloga (istorijskih, obrazovnih, ekonomskih, simboličkih…), koriste ga u svakodnevici i rade na njegovom očuvanju. Društvena zaštita, koja čini da spomenik živi, mnogo je važnija od besprekorne konzervacije zaboravljenog spomenika. Upravo je to razlog za tvrdnju da je, i pored nepropisnog uklanjanja grafita, SUBNOR i te kako radio na njegovoj zaštiti.

Da Srbijom koračaju slobodni, da se ne zaborave žrtve koji su pale za novi svet i da se stane na put neofašizmu, mora biti zajednički moto svih nas. Da bismo iz potencijala prešli u prezent, izuzetno je važna kontinuirana saradnja institucija zaštite i obrazovanja sa boračkim udruženjima i organizacijama ljudskih prava.

Predistorija: Osnova za razumevanje Muzeja Jugoslavije

Na oblikovanje evropskog tipa muzeja uticale su brojne prakse i koncepti sakupljanja, čuvanja i upotrebe predmeta.

Nova mapiranja Evrope

Muzejska laboratorija

Druga faza rada na stalnoj postavci

Obnova! Počinje sada!