Lista izložbi

Mlada Poljska: Vizuelni utisci o istoriji

13.10-20.11.2016.

Izložba Mlada Poljska: Vizuelni utisci o istoriji, čiji su kustosi Sarmen Beglarian i Silvija Šimanjak, u produkciji Poljske fondacije za savremenu umetnost, otvorena je 13. oktobra u Muzeju istorije Jugoslavije (objekat Muzej 25. maj).

Na izložbi je predstavljeno deset radova savremenih autora: šest video-radova, instalacija u prostoru, instalacija u tehnici 3D štampe, foto- instalacija (fotografije, posteri i razglednice) i ulje na platnu. Autori radova su Ana Baumgart, Agnješka Kurant, Justina Hmjelevska, Aleks Četvertinski, Norbert Delman, Malgožata Goliševska, Maja Gordon, Dominik Jalovinjski, Agnješka Polska, Pjotr Visocki i Rafal Žarski.

Kolektivna izložba Mlada Poljska:Vizuelni utisci o istoriji glas je umetnika koji svesno predstavljaju, analiziraju i kritički promišljaju poljsku realnost. Ova izložba je pokušaj analize i obrade tema zanimljivih mladoj generaciji, koja mora da se uhvati u koštac sa istorijom i promenama i da pronađe svoje mesto u kolektivnom identitetu zemlje, ali i sveta. Uporedo s razvojem kapitalizma raste i osećaj permanentne nesigurnosti. Zahvaljujući otklonu prema istoriji i odsustvu kompleksa karakterističnih za Poljake u postkomunističkom periodu, mlada generacija revidira prošlost i trudi se da iznova upozna istoriju i aktivno učestvuje u izgradnji identiteta. Pri tome, ona nailazi i na probleme s kojima se susreću mladi ljudi u celom svetu, a koji su rezultat globalizacije, komercijalizacije i krize sistema vrednosti.

Kustosi izložbe smatraju da tumačenje stvarnosti u kojoj se u datom trenutku nalazimo zahteva istorijsko razmišljanje i shvatanje prolazne sadašnjosti kao prošlosti. Ono zahteva da budemo osetljivi na tu dimenziju stvarnosti kako bi lični doživljaj istorije, koja se dešava sada, mogao da postane trajna platforma odnosa i prema prošlosti i prema budućnosti. Istorija sa sobom povlači oscilatorna kulturna kretanja koja izazivaju naslednu masu utisaka, dok su istorijski simboli često privlačniji kao predmeti popularne kulture nego kao elementi tradicije i istorijskih činjenica. Tradicija razmišljanja o istoriji uči nas da se vreme u kom živimo po pravilu oseća kao „posebno“. Uvid u sadašnjost postaje moguć zahvaljujući kratkotrajnim slikama stvarnosti koje traju neko vreme i zadržavaju nam se u svesti, iako već spadaju u istoriju.

 

Kulturno-istorijski kontekst

Dvadeset sedam godina nakon pada „gvozdene zavese“ Poljaci i dalje zadaju sebi pitanja o identitetu. Tek je od 1989. godine, prvi put posle pedeset godina, bilo moguće javno i bez cenzure razgovarati o Poljskoj. I danas se pitaju isto – šta je Poljska i ko su Poljaci?

Devedesete godine 20. veka i početak 21. veka okarakterisao je pokušaj da se reprocesiraju godine komunizma i ratna trauma. U poslednjih deset godina primetno je okretanje novim temama, koje do sada, takoreći, nisu postojale u javnom diskursu. Brojne knjige, filmovi, otvaranje Muzeja poljskih Jevreja POLIN izazvali su živu diskusiju o odnosu Poljaka prema Jevrejima i jevrejskoj baštini u Poljskoj. Poljska multikulturalnost, koja je gotovo sasvim uništena tokom Drugog svetskog rata i u doba komunističke Narodne Republike Poljske, počinje polako da privlači pažnju. Raste svest o tome da Poljska nije bila homogena zemlja, već mesto na kom su živele različite nacije i veroispovesti. Poljsko društvo se u 21. veku našlo pred zadatkom da izravna račune sa istorijom, nasleđem i mitom Druge Republike Poljske (1918–1945). Dolazi i do značajnih promena u odnosu prema crkvi i veri. Jedan deo građana duboko je uznemiren zbog sekularizacije koja sve više uzima maha, dok drugi pak u njoj vide šansu za izgradnju društva zasnovanog na istinskim demokratskim principima.

Predistorija: Osnova za razumevanje Muzeja Jugoslavije

Na oblikovanje evropskog tipa muzeja uticale su brojne prakse i koncepti sakupljanja, čuvanja i upotrebe predmeta.

Nova mapiranja Evrope

Muzejska laboratorija

Druga faza rada na stalnoj postavci

Obnova se nastavlja?!