Листа изложби

Млада Пољска: Визуелни утисци о историји

13.10-20.11.2016.

Изложба Млада Пољска: Визуелни утисци о историји, чији су кустоси Сармен Беглариан и Силвија Шимањак, у продукцији Пољске фондације за савремену уметност, отворена је 13. октобра у Музеју историје Југославије (објекат Музеј 25. мај).

На изложби је представљено десет радова савремених аутора: шест видео-радова, инсталација у простору, инсталација у техници 3Д штампе, фото- инсталација (фотографије, постери и разгледнице) и уље на платну. Аутори радова су Ана Баумгарт, Агњешка Курант, Јустина Хмјелевска, Алекс Четвертински, Норберт Делман, Малгожата Голишевска, Маја Гордон, Доминик Јаловињски, Агњешка Полска, Пјотр Висоцки и Рафал Жарски.

Колективна изложба Млада Пољска:Визуелни утисци о историји глас је уметника који свесно представљају, анализирају и критички промишљају пољску реалност. Ова изложба је покушај анализе и обраде тема занимљивих младој генерацији, која мора да се ухвати у коштац са историјом и променама и да пронађе своје место у колективном идентитету земље, али и света. Упоредо с развојем капитализма расте и осећај перманентне несигурности. Захваљујући отклону према историји и одсуству комплекса карактеристичних за Пољаке у посткомунистичком периоду, млада генерација ревидира прошлост и труди се да изнова упозна историју и активно учествује у изградњи идентитета. При томе, она наилази и на проблеме с којима се сусрећу млади људи у целом свету, а који су резултат глобализације, комерцијализације и кризе система вредности.

Кустоси изложбе сматрају да тумачење стварности у којој се у датом тренутку налазимо захтева историјско размишљање и схватање пролазне садашњости као прошлости. Оно захтева да будемо осетљиви на ту димензију стварности како би лични доживљај историје, која се дешава сада, могао да постане трајна платформа односа и према прошлости и према будућности. Историја са собом повлачи осцилаторна културна кретања која изазивају наследну масу утисака, док су историјски симболи често привлачнији као предмети популарне културе него као елементи традиције и историјских чињеница. Традиција размишљања о историји учи нас да се време у ком живимо по правилу осећа као „посебно“. Увид у садашњост постаје могућ захваљујући краткотрајним сликама стварности које трају неко време и задржавају нам се у свести, иако већ спадају у историју.

 

Културно-историјски контекст

Двадесет седам година након пада „гвоздене завесе“ Пољаци и даље задају себи питања о идентитету. Тек је од 1989. године, први пут после педесет година, било могуће јавно и без цензуре разговарати о Пољској. И данас се питају исто – шта је Пољска и ко су Пољаци?

Деведесете године 20. века и почетак 21. века окарактерисао је покушај да се репроцесирају године комунизма и ратна траума. У последњих десет година приметно је окретање новим темама, које до сада, такорећи, нису постојале у јавном дискурсу. Бројне књиге, филмови, отварање Музеја пољских Јевреја ПОЛИН изазвали су живу дискусију о односу Пољака према Јеврејима и јеврејској баштини у Пољској. Пољска мултикултуралност, која је готово сасвим уништена током Другог светског рата и у доба комунистичке Народне Републике Пољске, почиње полако да привлачи пажњу. Расте свест о томе да Пољска није била хомогена земља, већ место на ком су живеле различите нације и вероисповести. Пољско друштво се у 21. веку нашло пред задатком да изравна рачуне са историјом, наслеђем и митом Друге Републике Пољске (1918–1945). Долази и до значајних промена у односу према цркви и вери. Један део грађана дубоко је узнемирен због секуларизације која све више узима маха, док други пак у њој виде шансу за изградњу друштва заснованог на истинским демократским принципима.

Предисторија: Основа за разумевање Музеја Југославије

На обликовање европског типа музеја утицале су бројне праксе и концепти сакупљања, чувања и употребе предмета.

Музејска лабораторија

Друга фаза рада на сталној поставци

Нова мапирања Европе

Обнова! Почиње сада!