Lista programa

Anatomija Alana Forda: strip o YU ili YU u stripu?

Deo izložbe: Alan Ford trči počasni krug

Kao prateći program izložbe „Alan Ford trči počasni krug”, koja gostuje u Muzeju Jugoslavije, publika će moći u subotu, 23. januara, od 19 časova da prati onlajn razgovor „Anatomija Alana Forda: strip o YU ili YU u stripu”. Diskusiju će moderirati stručni saradnik na izložbi, Lazar Džamić, autor „Cvjećarnice u Kući cveća”, studije o fenomenu jugoslovenskog uspeha stripa „Alan Ford”, a učesnici će biti Saša Rakezić, alias Aleksandar Zograf, strip autor, Rok Glavan, strip antikvar i autor izložbe, Davor Briksi, prevodilac i Mario Reljanović, kolekcionar stripova.

Strip „Alan Ford” značajan je jugoslovenski pop-kulturni fenomen i kao takav zauzima važno mesto u jugoslovenskom kulturnom nasleđu. Stoga će učesnici u razgovoru, poznavaoci i akteri u nastanku stripa, pokušati da osvetle neke od ključnih tačaka koje objašnjavaju specifičan status „Alana Forda” na ovim prostorima. Biće reči o recepciji stripa u tadašnjem jugoslovenskom društvu, ali i o tome kako ga publika doživljava danas. Govoriće se i o poziciji „Alana Forda” na jugoslovenskoj strip sceni, o značaju prevoda ovog stripa i ulozi prevodioca kao svojevrsnog koautora, a takođe će se diskutovati i o kolekcionarskoj vrednosti ovog stripa.

Razgovor će moći da se prati uživo na jutjub kanalu Muzeja, a link je: https://youtu.be/hJckCaVZsuk

Na izložbi „Alan Ford trči počasni krug” prikazane su 152 originalne crtačke table iz ranog perioda stripa (1969–1975), kada je na njegovoj izradi radio prepoznatljivi italijanski autorski dvojac Magnus-Bunker, kao i tri naslovna crteža Paola Pifarerija.

Izložbu organizuju Muzej Jugoslavije i Institut za kulturu i obrazovanje iz Ljubljane, u saradnji sa Nacionalnom galerijom Slovenije, Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu i Jugoslovenskom kinotekom, uz podršku ambasade Slovenije u Beogradu.

Stručni saradnici na izložbi su dr Andrej Smrekar i Samo Pureber, kao i Lazar Džamić, autor „Cvjećarnice u Kući cveća”, popularne studije o fenomenu jugoslovenskog uspeha stripa „Alan Ford”. Dizajn originalne postavke radio je Ranko Novak, dok su za adaptaciju beogradske izložbe zaduženi Marica Bucek i Dejan Todorović.

U okviru izložbe prikazana su i retka izdanja stripa „Alan Ford” iz kolekcije Marijana Matića, Vladimira Jakovljevića i Marija Reljanovića.

Realizaciju izložbe pomogli su Erste banka i S-Leasing, Vip mobile, Montprojekt, Traco-invest, Triglav osiguranje i Soko inženjering.

Izložba će biti otvorena do 31. januara 2021. godine.

Više o učesnicima diskusije:

Lazar Džamić. Novinarstvo, marketing, bubnjevi, čitanje, pisanje i genetska nesposobnost za svađu. Bivši (autor bi rekao i sadašnji) profesionalni novinar na radiju i u štampi. Konsultant za marketing, autor brojnih profesionalnih članaka o digitalnoj i analognoj komunikaciji i autor osam knjiga na razne teme. Osamnaest i po godina proveo u Londonu, sa karijerom stratega u nekoliko oglasnih agencija, koja je kulminirala pozicijom šefa za brend strategije za zapadnu Evropu u Guglovom kreativnom timu ZOO. Od 2016. ponovo živi u Beogradu. Predavač na Departmanu za digitalni marketing Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu (FMK), kao i na MBA programima u Business School Lausanne (BSL) i na Ekonomskom fakultetu u Ljubljani. Autor je hit knjiga „Cvjećarnica u kući cveća” (pet izdanja), popularne studije o fenomenu jugoslovenskog uspeha stripa Alan Ford i „Čaj od šljiva” (šest izdanja), zbirke eseja o komparativnim aspektima života u Londonu i na Balkanu. Poslednje dve knjige koje je objavio su: „Advertising pAge” (na srpskom) – zbirka kolumni iz Naše Borbe i raznih drugih tekstova o komunikacijskoj fenomenologiji društvenog života u Srbiji tokom vladavine Slobodana Miloševića 1990-ih, i “The Definitive Guide to Strategic Content Marketing” (na engleskom, prevedena na četiri jezika), u izdanju Kogan Page, London, 2018. Knjiga je na srpskom objavljena kao „Marketing kroz sadržaj”, u izdanju FMK knjige, 2019.

Aleksandar Zograf se bavi stripom od sredine osamdesetih, a od početka devedesetih objavljuje i u inostranstvu, najpre u SAD, a zatim i u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji, i drugde. Počev od 2003, njegovi stripovi se sedmično pojavljuju u nedeljniku „Vreme”. Jedan od uticaja, još od detinjstva, jeste strip o Alanu Fordu. Godine 2007, objavio je članak u knjizi koja se pojavila paralelno sa velikom retrospektivnom izložbom posvećenom Robertu Ravioli, poznatijem kao Magnusu, crtaču klasičnih epizoda Alana Forda. Izložba je upriličena u Pinakoteci u Bolonji, od svih mesta, a Zografov članak je govorio o popularnosti Alana Forda među jugoslovenskim čitateljstvom, činjenici koja u to vreme nije bila dovoljno poznata u Italiji.

Rok Glavan. Godine 1969. izašao je Alan Ford u Italiji i čovek je stao na Mesec. Onda sam se rodio ja. Na početku sam imao više ušiju nego zuba pa, zahvaljujući biologiji i zubarima, sada ubedljivo vode zubi. Ali, gledajući Jeremiju, na kraju će ipak biti bolji rezultat za uši. U Ljubljani, gde sam rođen, pohađao sam osnovnu, srednju školu, a kasnije i fakultet. Prije 28 godina ušao sam u antikvarni posao. Strip Alan Ford me prati od kraja osnovne škole i uvek je tu negde oko mene. (Za više informacija kupite katalog izložbe – Cijena sitnica!) U priču sa originalnim tablama crteža Alana Forda sam upao preko prijatelja kolekcionara, koji me je oduševio i kao optimistički diletant. (Za objašnjenje pojma čitajte „Cvjećarnicu u Kući cveća”, Lazara Džamića. Cijena isto sitnica!) Postao sam autor i kustos izložbe koja je pred vama. Naravno, nisam bio sam. Pomoglo mi je mnogo drugara, poznanika i sasvim nepoznatih ljudi. (Više je, opet, zapisano u katalogu izložbe, stvarno se isplati kupiti ga!) Inače, dosta se prepoznajem u likovima iz stripa. Posle ručka se osećam ko Debeli Šef, u redovima pred poštom ili dućanom ko Bob Rok, non stop izmišljam neke improvizacije, pa me sin zove Grunf. A da o političkoj i korona situaciji kod nas, koja je totalno alafordovska, uopšte ne pričam. Šta bi još čovek više želeo od stripa koji ga je nasmejavao, nego da uđe u njega i da živi njegove likove. Ali, ko se sada nama smije?

Mario Reljanović. Kolekcionar prvih izdanja stripa Alan Ford. Naučio da čita uz Alana Forda. Godinama kasnije shvatio je šta je pročitao, i još više mu se svidelo. Sebe prepoznaje kao mešavinu naivnog entuzijazma Alana Forda, kratkog fitilja Boba Roka i posvećenosti zadatku genijalnog Grunfa. Omiljeni citat: „U sredu je praznik! Zašto ne bismo u četvrtak i petak štrajkovali i tako dobili pet slobodnih dana odjednom?” (AF10, Formule)

Davor Briksi. Mojih zadnjih četrdeset godina se svodi na odgovaranje na dva standardna pitanja: „Je l’ tvoj stari ONAJ Briksi koji je prevodio Forda?” Ili drastično drugačije: „A tko je tebi Nenad Briksi?” Nažalost, postotak ženske publike kod koje bi se mogao time hvaliti je minimalan. Iako mi je u zadnjih desetak godina to poslovno pomoglo jer je tadašnja omladina dogurala do direktorskih pozicija, pa je bilo bezbroj situacija kada je poslovni sastanak završio prepričavanjem epizoda AF-a. Odgovor na najčešće pitanje: Koje su moje današnje veze sa stripovima? Nikakve! Davno otišao u avijaciju i kada sam 1994. prestao prevoditi A. Forda nakon staroga, svodilo se samo na čitanje stripova, sve do pokretanja izložbi, kada sam ponekad nešto i govorio. Ali, najčešće sam namjerno kasnio tako da se Rok mora sam znojiti. I naravno, razgovori sa Lazarom kome sam neizmjerno zahvalan na Cvjećarnici te mu želim svako malo neko novo reizdanje!

  • Dan: 23.01-23.01.2021.
  • Vreme: 19:00

Predistorija: Osnova za razumevanje Muzeja Jugoslavije

Na oblikovanje evropskog tipa muzeja uticale su brojne prakse i koncepti sakupljanja, čuvanja i upotrebe predmeta.

K25 u novom izdanju!

Muzejska laboratorija

Druga faza rada na stalnoj postavci

Muzej Jugoslavije te poziva #OSTANIUMUZEYU