Разговори о Југославији у галерији Прозор

Разговори о Југославији гостују у галерији Прозор (улица Коче Поповића 9) у оквиру завршног програма изложбе  Речник технологије и данашње време – херметика Речника технологије и застарела модерност утопије Југославије.

Програм:

18:00

Премијерно приказивање емисије Трезор посвећеног Речнику технологије, домаћин Бојана Андрић. (Екипа Трезора снима и завршницу, па вас такође позивамо да присуствујете догађају и учествујете у разговорима који ће из програма проистећи).

18:30

Гостовање програма Музеја Југославије Разговори о Југославији-увод у постјугословенске студије (Разговори 20):

Са Александром Петровићем, чланом ауторског колектива Хептадекагон, професором Филолошког факултета и бившим уредником часописа Видици, о ширем друштвено-политичком и културно-историјском контексту око појаве Речника технологије (Видици 1-2, 1981.) разговараће Татомир Тороман, кустос Музеја Југославије.

20:00

Пројекција документарног записа спуштања заставе “последње Југославије”, Државне заједнице Србије и Црне Горе, аутора Игора Јовичића. Након пројекције господин Јовичић поклониће запис Музеју Југославије.

О изложби:

Изложба Херметика Речника технологије и застарела модерност утопије Југославије резултат је рада ауторског колектива Хептадекагон који чине: Александар Петровић, Александра П. Стевановић, Дејан Вукелић, Димитрије Вујадиновић, Драган Булатовић и Милан Попадић.

Изложба је посвећена поново откривеном Речнику технологије који је био објављен маја 1981. као двоброј часописа Видици (Видици 1-2, 1981.). Његови аутори су били непознати, у целини је био исписан руком, састојао се из низа метафоричних и алегоријских одредница. У јануару 1982. тајна радна група извршила је анализу Речника и изнела на политичким форумима оштре оптужбе против Речника технологије које су довеле до острашћених медијских напада и остракизма Речника који је од тада до данас био кажњен забраном сећања и увијен у вео заборава. Речник се данас тумачи као вишезнално уметничко и филозофско дело и први аутентични постмодерни текст српске културе.

Записан је због живота, личности и воље, а не речи у њему. Записан је да би савладао вавилонску кулу језика, метастазу речи у којој се раствара сваки додир и нестаје свака љубав. Само је неколико људски неопходних речи: осталих неколико стотина хиљада су баласт историје: технологија рефлектовања оних Не-колико. (Почетак Речника технологије).