Пројекат Југославија

Ана Адамовић и Милица Пекић

Да ли је прошлост Југославије већ музеализована, историзована и похрањена у архивама? Да ли је садржана у историјским текстовима, расправама, предметима многобројних колекција, сећањима? Можемо ли је разумети као завршени период у линеарном протоку времена, који је иза нас, или пак као културну категорију која је, како сугерише филозоф Борис Буден, посвуда и у свему што нас окружује, подједнако испред као и иза нас? Може ли нам та прошлост разјаснити барем нешто о данашњици? Може ли нам помоћи да разумемо кризу у којој се данас свет налази или сталне поруке да је Европска унија пред распадом, будући да трпи свакодневне потресе и изазове? Можемо ли, на примеру мултинационалне, мултиконфенсионалне земље која се пре 25 година распала, почети да размишљамо о алтернативама за садашњи тренутак? Пројекат полази управо од претпоставке која не третира прошлост као скуп мртвих чињеница и завршених догађаја, већ истражује потенцијал низа идеја од којих је изграђен концепт Југославије у садашњости, али и у будућности.

Са циљем да се направи одмак од речи историја и да се истражи савременост и актуелност, као и потенцијал идеја на којима је у различитим периодима Југославија градила своју државност, Пројекат Југославија укључује велики број људи различитих узраста и профила из свих земаља насталих након распада некадашње државе. Кроз кратке изјаве стотину учесника забележена су размишљања грађана о концептима као што су: несврстаност, слободно кретање, солидарност, модерност, напредак, држава, државник, херој, самоуправљање, женска права, заједница, прошлост, будућност, економија, рад, слободно време, породица, наслеђе, као и о многим другим.  Уместо конкретног питања, сваком учеснику понуђен је по један картон предмета, који се чувају у колекцији Музеја Југославије, а на којима су основне информације о предмету: опис, датум или период из којег потиче, порекло. На тај начин покушале смо да колекцију материјалних трагова прошлости посредним путем преведемо у форму живих коментара, актуелних размишљања, идеја и потенцијала за будућност.

Одмаком од предметности самих објеката, покушале смо да размишљање о наслеђу југословенске државе удаљимо од носталгичне визије прошлости, померајући акценат на размишљање о региону, Европи и свету данас који су, чини се више него икада, заглављени у перманентној кризи, сукобу, нетолеранцији и неједнакости.

Пројекат Југославија представља резултат сарадње Музеја Југославије и Киоск платформе за савремену уметност у процесу рада на сталној поставци Музеја, који је мултиперспективан и трансдисциплинаран.

Пројекат је реализован уз помоћ бројних пријатеља, организација и институција, међу којима су: Анамарија Батиста, Ерол Билибани, Искра Гесхоска, Наташа Говедарица, Аленка Грегорич, Миа Давид, Стеван Димитријевић, Варја Ђукић, Наташа Заволовшек, Арлинд Кирајтани, Дрен Малики, Душко Миљанић, Младен Миљановић, Мићо Парежанин, Борка Павићевић, Катарина Пејовић, Лазар Пејовић, Венита Поповић, Драган Протић, Татјана Рајић, Маријана Риманић, Вјера Руљић, Арес Схпорта, Елма Хасимбеговић, Ана Хофман, Теодор Целакоски, Наташа Шкаричић, ДокуФест (Призрен), Експедитио (Котор), Карвер (Подгорица), Контрапункт (Скопље), МАМА (Загреб), Местна галерија (Љубљана), Хисторијски музеј БиХ (Сарајево).


Киоск – платформа за савремену уметност у сарадњи с Музејем Југославије

Пројекат је реализован уз подршку Балканског фонда за демократију и Министарства културе и информисања Републике Србије

Ауторке пројекта: Ана Адамовић и Милица Пекић

Камера и монтажа: Ана Адамовић

Колор-обрада слике: Владан Обрадовић

Обрада и дизајн звука: Дејан Чеко и Срђан Бајски

Превод: Горан Кричковић, Верица Крстић, Катарина Пејовић, Нора Безера

Веб-подршка: Душан Јевтић, Музеј Југославије

Пројекат је реализован уз стручну подршку директорке Музеја Југославије, Неде Кнежевић, и кустоса: Ане Панић, Ивана Манојловића, Катарине Живановић, Александре Момчиловић Јовановић, Јоване Недељковић, Веселинке Кастратовић Ристић.

Предисторија: Основа за разумевање Музеја Југославије

На обликовање европског типа музеја утицале су бројне праксе и концепти сакупљања, чувања и употребе предмета.

Музејска лабораторија

Друга фаза рада на сталној поставци

Нова мапирања Европе

Обнова! Почиње сада!