Пламени поздрави

У суботу, 28. фебруара у 13 часова у Музеју историје Југославије отворена је изложба Пламени поздрави: репрезентативни портрет детињства у социјалистичкој Југославији, пројекат Киоск-платформе за савремену уметност, ауторке Ане Адамовић. Изложба је реализована у сарадњи са Музејом историје Југославије уз подршку Балканског фонда за демократију, форумаЗФД, Министарства културе и информисања Републике Србије и Аустријског културног форума.

На изложби су представљени радови уметника са простора бивше Југославије: Душице Дражић, Дејана Калудјеровића, Саше Каралића, Ирене Лагатор, Младена Миљановића, Ренате Пољак, Дубравке Угрешић, групе ШКАРТ и Ане Адамовић.
Након отварања у 14 часова одржан је разговор са уметницима, док ће се панел дискусије са саговорницима из региона наставити у још два термина: четвртак, 12. марта у 18 часова и уторак, 24. марта у 18 часова.

Изложба Пламени поздрави предлаже ново промишљање социјалистичке Југославије – њене структуре, карактера и наслеђа – кроз истраживање репрезентативне слике детињства. Истражујући званичне архиве и приказујући их кроз интервенције савремених уметника пореклом из некадашње Југославије, као и постављањем архивског материјала у активни дијалог са уметничким радовима који се у ширем смислу баве некадашњом Југославијом, пројекат преиспитује и могућност колективног сећања на земљу која више не постоји као и статус архива овакве земље у новонасталим националним државама.

Уметници који су позвани да учествују у креирању изложбе већ дуги низ година се баве како некадашњом Југославијом, тако и темом колективног сећања. Уметнички радови, од којих ће већина по први пут бити представљена на изложби Пламени поздрави, постављају се у активну комуникацију са музејском колекцијом омогућавајући ново читање и тумачење архивских материјала.

Полазиште уметничког истраживања и самог пројекта чини богата архива Музеја историје Југославије, преко 260 фотографских албума које су председнику Титу, од 1945. године, поклањале школе, пионирске организације и остале дечје установе широм некадашње државе. Овај материјал, чија дигитализација је у току, у много чему приказује како је југословенски народ желео да се представи своме неприкосновеном лидеру и вођи, али сведочи и о имплементацији основних државотворних принципа у свакодневицу деце и младих – истинских социјалистичких људи будућности.

Аутори изложбе одлучили су да ове фасцинантне документе једног времена искористе као полазиште за поновно промишљање не само конструкције социјалистичког детињства, већ и самих принципа на којима је та држава грађена, али и њене историје и распада.

О уметницима:

Душица Дражић, уметница рођена у Београду, истражује амбиваленти однос између грађанина и града, њихову узајамну подршку, али и деструктивност. Трага за просторима неправилности, разлике и флексибилности. У својим радовима архивира трагове који указују да се и како се културни простор налази у стању константног редефинисања и трансформације.
Поред уметничке праксе, Душица Дражић иницира и реализује кустоске пројекте и изложбе.

Дејан Калудјеровић рођен је у Београду. За своја уметничка достигнућа добио је почасно држављанство Аустрије и тренутно је докторант на Академији ликовних уметности у Бечу. Магистрирао је у области визуелних уметности на Факултету ликовних уметности у Београду 2004. године.

Од почетка своје каријере у Београду средином деведесетих година, Калуђеровић истражује додирне тачке конзумеризма и детињства, анализирајући начине формирања идентитета и стабилност представљачких форми. У раду на својим сликама, цртежима, објектима, видео радовима и инсталацијама углавном користи процесе рециклаже, копирања и реконструкције, чиме креира обрасце који симулирају механичку репродукцију и критикује процесе хомогенизације својствене популарној култури.

Саша Каралић рођен је у Ивањској, БиХ. Студирао је југословенску књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду, а 1992. године сели се у Амстердам где је дипломирао на аудиовизуелном одсеку Геррит Риетвелд академије, где данас и предаје мултимедијалну уметност. Оснивач је и директор програма Арт ин Цонтеxт – интегрисана уметност и теорија.
Каралић се претежно бави видеом и фотографијом базирајући свој рад на организованим јавним догађајима и колективним акцијама. Његов рад бави се питањима колективног и ефектима које колективно конструисане интерпретације имају на социјални контекст и креирање јавног дискурса. Осим уметничком праксом, Каралић се бави и кустоским радом.

Ирена Лагатор Пејовић рођена је на Цетињу. Њени радови баве се питањима односа између социјалног, јавног и личног простора, перцепције и социјалне одговорности. Рекреирањем социјалних феномена уметница развија критичка и поетичка питања која се могу свести под њен концепт друштванеограничене одговорности. Позивајући публику на интеракцију са делом, њене инсталације, видео радови или фотографије тематизују уметност као социјалну стратегију, инклузивност култура, перцепцију и разумевање стварности, индивидуалну и колективну одговорност и идентитет друштва, усмеравајући поглед, мисао и осећања посетиоца ка социјалним питањима универзалних вредности.

Младен Миљановић рођен је у Зеници 1981. године. Након завршене средње школе похађао је Школу за резервне официре где је стекао чин наредника и тренирао тридесет редова. По завршетку војне службе, Миљановић уписује Академију уметности у Бањалуци, где је дипломирао и магистрирао. На истој Академији данас и предаје.

Рената Пољак је визуелна уметница из Сплита. У свом раду користи различите медије креирајући фотографије, видео радове, филмове, инсталације. Њени радови излагани су на бројним изложбама, бијеналима и филмским фестивалима, а награђена је, између осталог, и на фестивалу Блек Бокс у Берлину (2006) као и наградом ТХТ коју додељује Музеј сувремене умјетности у Загребу (2012).

Дубравка Угрешић спада у ред најзначајнијих списатељица данашње Европе. Њене књиге преведене су на више од двадесет језика. Предавала је на бројним америчким и европским универзитетима, међу којима су и Харвард, УЦЛА, Слободни Универзитет у Берлину. Добитница је више значајних књижевних награда. Након завршетка студија компаративне и руске књижевности, годинама је радила на Институту за теорију књижевности при загребачком Филозофском факултету, паралелно објављујући књижевне и есејистичке радове. Након избијања рата у некадашњој Југославији 1991. године, Дубравка Угрешић заузима чврст анти-ратни став, оштро критикујући и хрватски и српски ретроградни национализам, глупост и разбојништво рата. Тако постаје омиљена мета националистичких новинара, политичара и колега писаца. Изложена дуготрајном јавном прогону и медијском малтретирању, 1993. године напушта Хрватску. Дубравка Угрешић живи у Амстердаму.

Група ШКАРТ настала је 1990. године у напуштеном графичком атељеу Архитектонског факултета у Београду. Опстаје као колектив који уз многобројне сараднике, сталним међусобним сукобом испитује и укршта ободне форме поезије, архитектуре, графичког дизајна, издаваштва, перформанса, музике, позоришта, алтернативне едукације и друштвеног активизма.

Серије предавања, акција, радова, концерата и радионица ШКАРТ је извео широм Европе, Америке и Азије. 2010. године група представља Клацкалиште – полигон неравнотеже на Бијеналу архитектуре у Венецији.

Ана Адамовић у својим фотографским и видео радовима бави се темама идентитета и сећања, како личног тако и колективног.
Светску књижевност дипломирала је на Филолошком факултету у Београду, фотографију је студирала на Институту за уметност у Бостону, а тренутно је докторант на Академији ликовних уметности у Бечу. Оснивач је београдске организације Киоск – платформа за савремену уметност.