Дизајн за нови свет

Изложба Дизајн за нови свет, чији су аутори Иван Манојловић, кустос Музеја историје Југославије и Кораљка Влајо, виша кустоскиња Музеја за умјетност и обрт из Загреба, отворена је 29. децембра 2015. Изложба је пратила улогу графичког дизајна у креирању и ширењу главних обележја и постулата југословенске државе, фокусирајући се на најважније мотиве уткане у бренд нове државе, кроз осам изложбених целина: државни симболи, култ Јосипа Броза Тита, револуција и НОБ, култ радника, у служби народа, индустријализација, модернизација, благостање.

На поставци је било изложено преко 250 плаката из збирки Музеја историје Југославије, Музеја за умјетност и обрт из Загреба, Музеја за архитектуру и дизајн из Љубљане и Музеја савремене уметности из Београда, као и из приватних колекција. Изложба је обухватала и преко 200 публикација из Народне библиотеке Србије, 100 поштанских марака из фонда Музеја историје Југославије, преко 80 кутија шибица из фонда Музеја за умјетност и обрт и 300 заштитних знакова радних организација из фонда Музеја примењене уметности и приватних колекција.

Одабиром графичког материјала документован је развој кључних службених и неслужбених државних симбола: од заставе тробојке и грба, преко звезде, српа и чекића до култа Титове личности и незаобилазне црвене боје, али и односа дизајнера и тадашњег друштва наспрам онога што они заступају и представљају.

Наслов изложбе инспирисан је књигом Дизајн за стварни свијет Виктора Папанека, изузетно значајног аустријско-америчког теоретичара дизајна, који је седамдесетих и осамдесетих година извршио снажан утицај на генерације младих дизајнера у Југославији. Термин дизајн за стварни свет подразумева дизајнерску праксу којом се проналазе решења за стварне проблеме заједнице и тиме заузима активистичка позиција према професији.

Стварање нове државе претпостављало је стварање нових вредности, испричаних кроз нове идеолошке парадигме сублиминиране у свима разумљивим симболима. Након мрачног искуства Другог светског рата, дизајнери и архитекте, редом револуционари и антифашисти, учествовали су у креирању новог друштва са дубоким уверењем да ће својим професионалним деловањем допринети промени света набоље.

Изложбом је доминирао плакат, како због своје величине и визуелне снаге, тако и због важности коју је имао као општеприхваћено средство масовног преношења порука у тадашњем друштву. У настојању да приближи искуство присуства графичког дизајна у свакодневици социјалистичког човека, изложба посеже за свеприсутним графичким формама попут новчаница, поштанских марака, кутија шибица, пословних честитки, календара, фабричких каталога и компанијских логотипа.

Посетиоци су имали прилику да премијерно погледају и седам интервјуа са значајним учесницима југословенске дизајнерске сцене, снимљених у Београду и Загребу.

Посебан сегмент изложбе чинили су радови студената Високе школе ликовних и примењених уметности струковних студија у Београду, који показују однос младе генерације дизајнера према улози дизајна у друштву данас.