02.08.2018

Википедијанац стажиста у Музеју Југославије: Историја Југославије на Википедији

Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Прво овогодишње стажирање уредника Википедије у институцијама културе спроведено је у Музеју Југославије, као први пројекат који је финансирало Министарство културе и информисања Републике Србије. Циљ је био представити културно-историјско наслеђе, а резултати су 100 чланака на Википедији на српском језику и 533 слободне датотеке на Викимедијиној остави. Од тога је 418 фотографија већ искоришћено за илустрацију чланака на Википедијама на девет језика!

Стажирање је наставак успешно започете сарадње са Музејом Југославије, чије је руководство препознало значај присуства на Википедији и спремно дочекало наставак овог програма који је започет крајем прошле године. Поред изузетно успешног уређивачког маратона, у овој установи је месец дана провео уредник Википедије Душан Ружић и тада су бројне личности из историје Југославије добиле своје прве странице и фотографије на Википедији.

Марко Станојевић у Музеју Југославије

Међутим, све стране су се сложиле да посао није завршен и да постоји још много тема и личности из историје Југославије које заслужују своје место на највећој онлајн енциклопедији. Тако је решено да се стажирање понови, али овога пута пројекат је финансирало Министарство културе и информисања Републике Србије. За стажисту је изабран мастер историчар Марко Станојевић, као посвећени Википедијанац са великим интересовањем за период Југославије.

Током два месеца у овој установи Марко је предано креирао нове и допуњавао старе чланке из литературе која се чува у музеју. У исто време, музеј је ослобађао пратеће фотографије потребне за илустрацију. Маркова посвећеност, као и професионализам запослених у музеју, који су се увек трудили да обезбеде адекватну литературу за чланке, довели су до тога да чланак о Првој конференцији Покрета несврстаних буде изабран за добар чланак на Википедији на српском језику.

Међу сто чланака, чак 79 је написано о народним херојима Југославије, чиме је Википедија на српском језику практично комплетирана подацима о истакнутим борцима југословенских ратова. Међутим, Радован Цукић, начелник Одељења за истраживања и заштиту музејског фонда Музеја Југославије и стажиста Марко посебно издвајају чланке о фотографима Мирку Ловрићу и Александру Симићу.

Александар Симић

Мирко Ловрић

Мирко Ловрић је као фотограф Јосипа Броза Тита направио велики број фотографија приликом његових посета државама у Африци и Азији. Са друге стране, Александар Симић се за време Другог светског рата налазио се у Врховној команди код Драгољуба Драже Михаиловића где је направио велики број фотографија.

Поред чланака о народним херојима Југославије, Википедија је допуњена и текстовима о надалеко чувеним предузећима која су у то време била носиоци развоја тадашње привреде, као што су Прва петолеткаИво Лола РибарБеоградски памучни комбинатФабрика шећера Црвенка… Радован Цукић је дошао на идеју да повеже ове теме са изложбом Музеја науке и технике „Чувари времена: заборављено индустријско наслеђе“. Овај музеј се радо одазвао позиву да допринесе Википедији и ослободили су 51 фотографију предузећа у Југославији, потребне за илустрацију чланака.

По енциклопедијској вредности грађе, али и новитету за ширу јавност, издваја се и дигитализација пет фото-албума која су тадашња позната предузеће даривала Титу на поклон. То су Енергопројект из Београда, Иво Лола Рибар из Железника, Прва Петолетка из Трстеника, Црвена Застава из Крагујевца и Ваљаоница бакра из Севојна. Како кажу у Музеју, довољно је да се наслути какво се благо за истраживаче крије у преко 2500 фото-албума, махом из периода Социјалистичке Југославије, које Музеј Југославије баштини.

Викимедија Србије се захваљује свим учесницима овог пројекта, посебно изражавајући задовољство професионалном и одговорном партнерском односу са Музејом Југославије, чија је стабилност и дугорочност у сарадњи од велике важности за развој ГЛАМ програма у Србији. Планирамо нове заједничке акције са овом институцијом, које ће, верујемо, донети доста новог, слободног знања на највећој енциклопедији у људској историји.

Предисторија: Основа за разумевање Музеја Југославије

На обликовање европског типа музеја утицале су бројне праксе и концепти сакупљања, чувања и употребе предмета.

Музејска лабораторија

Друга фаза рада на сталној поставци

Нова мапирања Европе

Обнова! Почиње сада!