Листа програма

Стрипови Александра Зографа

Део изложбе: .

У оквиру сталне поставке Музеја Југославије од 7. априла биће изложени стрипови Саше Ракезића – Александара Зографа, што представља још једну у низу интервенција на поставци започетих прошле године поводом обележавања 75 година од краја Другог светског рата. Kао полазну тачку за настанак радова, аутор користи шестоаприлско бомбардовање Београда 1941. године, истражујући и овом приликом личне наративе и стављајући у фокус, како наводи, „малог човека”.

Грађу за своје радове Саша Ракезић најчешће проналази на бувљим пијацама, у сусрету са одбаченим личним и породичним предметима. Овим поступком ставља себе, како наводи у видеу насталом поводом поменуте интервенције (доступан на јутјуб каналу Музеја, линк за приступ садржају: https://youtu.be/Q1bpNT1t0H0), у позицију „медијатора између јавности и сметлишта историје”.

Тако је на бувљој пијаци у Панчеву пронашао и неколико предратних бројева листа Политика, међу којима је и примерак од 6. априла 1941. који је инспирисао настанак првог од два стрипа, који ће бити изложени.

„Забележено је да су прве бомбе почеле да падају на Београд у 6 и 30 изјутра, а негде сам нашао податак да су колпортери, који су продавали дневне новине на улици, долазили да преузму примерке нешто пре тога, па је то вероватно био начин на који је сачуван примерак који је дошао до мене.  С обзиром на то да је приликом бомбардовања прекинута не само дистрибуција већ и излазак листа, који ће бити обновљен након ослобођења 1944, чинило ми се да тај примерак, којег већина читалаца заправо никада није прочитала, крије у себи наговештај наступајуће катастрофе”, објашњава Зограф.

У другом стрипу, под називом Бележница једног скаута (оба првобитно објављена у недељнику Време), како би из угла грађана описао доживљај 6. априла 1941. и дана који следе, Ракезић као полазну тачку користи дневник једног тинејџера:

„Драгоцен извор информација о начину на који је цивилно становништво доживело 6. април 1941. представљају личне белешке које су иза себе оставили савременици. Мој извор био је дневник једног тинејџера, пасионираног скаута, који је ситуацију посматрао из мање формалног угла. Ипак, његови записи говоре о преокупацијама оних који су затекли себе у реалности која је уследила након бомбардовања:  бежање у сеоска домаћинства, распад земље, рашчишћавање разрушеног града, трагање за било каквим извором зараде…”

Интервенцију на сталној поставци прати и ауторски текст уметника „Мала породична историја”, који ће бити први пут објављен на сајту Музеја (www.muzej-jugoslavije.org/mala-porodicna-istorija), а у којем Ракезић реконструише догађаје из живота чланова своје породице смештајући их у историсјки и политички контекст Другог светског рата.

Саша Ракезић, алијас Александар Зограф, објављује стрипове од средине осамдесетих, најпре у тзв. „омладинској штампи”, да би већ од раних деведесетих започела његова интернационална каријера, најпре кроз сарадњу са америчком издавачком кућом Фантаграфикс букс, а затим се колекције његових стрипова појављују у Италији, Француској, Великој Британији, Шпанији, Португалији, Грчкој, Јапану и другде.  Почев од 2003, Зограф редовно објављује у листу Време, а од значаја је и његова сарадња са италијанским недељником Интернационале. Године 2018, излази филм Последња авантура Kактус Бате, режисера Ђорђа Марковића, у којем се Зограф појављује у улози главног наратора и истраживача.

Предисторија: Основа за разумевање Музеја Југославије

На обликовање европског типа музеја утицале су бројне праксе и концепти сакупљања, чувања и употребе предмета.

Музејска лабораторија

Otvoreno istraživanje i preispitivanje jugoslovenskog nasleđa

Нова мапирања Европе

Мала породична историја