Листа програма

Слободне привремене територије: јуче, данас, сутра

Део изложбе: Деведесете: Речник миграција

Међународни полифини програм везан за учествовање колектива Е-И-Мигратив арт на изложби

 

Ја морам на слободну територију. Тамо ће написати своју најбољу песму, једину, праву, ону због које толике године пише, штампа збирке које нису биле друго до скице и вежбе и школски задаци за ону једину песму коју ће написати када стигне на слободну територију, удахне онај ваздух будан и висок, ону једину песму због које је вредело живети.

Оскар Давичо, Песма

Слободне привремене територије

Привремене слободне територије се у немачким војним изворима називају „пливајућим острвима”. На ослобођеној територији у ратним условима текао је живот и стварале су се нове норме, делатност нове власти настављала се и пошто би партизанске снаге напустиле микрозоне слободе.

Како данас доћи до слободних територија, шта алхемишемо и сублимирамо данас на територијама привремено реализоване слободе? Који су данас вектори праксе слободе, куда је потребно отићи, емигрирати, како постати мигрант наметнуте свакодневице да би се остварило мишљење слободе и слободне мисли, као праксе еманципације за све?

Године 1991. колектив југословенских уметника у настајању састао се, пред емигрирање, на фотографским сетовима (Где сам кад ме моја земља зове у рат?, Београд 1991), у писмима из егзила и у белгијском студентском граду Лувен ла Неву (Louvain la Neuve) као екстратериторији, како би  привременим „окупирањем” у трајању уметничких акција (Мале мини микро магије, Закопавање уметничких радова са циљем откопавања када рат прође) симболички допринео ослобођењу територија у свету захваћеном перманентним ратовима.

Колектив Мигратив Арт, касније Е-И-Мигратив Арт настао је као одговор на окупацију целокупног југословенског простора 1991. године.

Тачно 28 година касније, и готово седамдесетак година након првих слободних територија  1941. у Ужицу, на слободној територији Ужичке републике и/или Партизанској Дрежници исте године, изложба Деведесете: Речник миграција у Музеју Југославије као део пројекта Нова мапирања Европе пружа могућност постављања истих питања у данашњим условима, на први поглед, пацифизованог контекста: обруча на нови начин. Да ли смо данас у перманентној опсади и у рату различитим средствима без класичних метода објаве рата? Који је данас поглед на слободне привремене територије партизанског рата изражене историјским самоорганизујућим фигурама герилског организовања слободе: партизанским болницама, избегличким логорима, слободним образовањем и уметничким акцијама  −  на данашњим привременим слободним избегличким територијама редукованим на места заклона, зарастања и неговања рана, у контексту велике светске ране − масовног избеглиштва и миграната? Која је предност привремености, транзиторности?  Како поновити гест мобилности југословенских партизана, радити на перманентним, а транзиторним кореографијама партизанских корака и експеримента немогућих пробоја и меандара слободе? Која је песма и на којој територији слободе остала свакоме од нас да је испева и лансира против велике неправде света?

За Привремени колектив Е-И-Мигративе Арт

Са слободне привремене територије

Ивана Момчиловић

Програм

10-12

Сања Хорватинчић, историчарка уметности на Институту за повијест умјетности, Загреб

Од партизанских слободних територија до данашњих мигрантских рута

Мартин ван дер Белен, некадашњи уметнички уредник студентског фестивала Лувен ла Неву (Louvain la Neuve), данас координатор уметничке белгијске фондације посвећене уметности и миграцијама, Белгија

Мигративе арт: поетско-политичка интервенција на Католичком Универзитету Лувен ла Неву (Louvain la Neuve) 1992-1995

Ивана Момчиловић, драматург, дугогодишњи активни учесник и координатор Мигратив Арт-а, Брисел/Хелсинки

Метафизика слободне територије: од Бланкија до југословенских надреалиста

12–13

Пројекција филма Шта се догодило са мојим пријатељима + Слободне Територије бy Мигратив Арт

13–14.30

Вођење кроз изложбу

15-17.30

Мари Пиер де Буисер (Marie Pierre de Buisseret), некадашња студенткиња студентског града Лувен ла Неву и домаћин учесница Мигратив арт-а, данас уметница и адвокатица специјализована у домену људи без докумената и регуларизацији мигрантског статуса, Брисел

Разгледница из демократије: Фикциони третман  документарних прича из адвокатске канцеларије – о мигрантима без папира у Краљевини Белгији

Милош Ћоровић, писац, Београд

Арт и миграција слободних територија

Драган Живадинов, редитељ и астронаут аматер, Љубљана

Слободне привремене  територије у свемиру

     

Музеј 25. мај - Биоскопска сала
  • Дан: 21.12-21.12.2019.
  • Време: 10:00

Предисторија: Основа за разумевање Музеја Југославије

На обликовање европског типа музеја утицале су бројне праксе и концепти сакупљања, чувања и употребе предмета.

Музејска лабораторија

Друга фаза рада на сталној поставци

Нова мапирања Европе

Наставак обнове и летња шема