Онлајн дискусија поводом књиге Митје Великоње „Политички графити”

У Музеју Југославије ће се у уторак, 19. јануара у 19 часова одржати онлајн разговор поводом књиге „Политички графити”, у издању Библиотеке XX век, чији је аутор културолог Митја Великоња, редовни професор и истраживач на Факултету друштвених наука на Љубљанском универзитету. Реч је о књизи која проблематизује графите и street art стављајући, кроз студије случаја, у фокус постсоцијалистичке политичке графите (и уличне уметничке интервенције) на Балкану и у централној Европи.

Шта политички графити и street art говоре о друштвима и заједницама у којима настају, односно шта нам поручују зидови и како да научимо да их читамо и боље разумемо? Kоји је њихов активистички и еманципаторски потенцијал? У којој мери се могу тумачити као освајање личне и грађанске слободе, а у којој служе учвршћивању доминантног друштвеног наратива? Да ли институционализација графита и street art-а оснажује демократичност ових уметничких и друштвених пракси или води њиховој пацификацији и деполитизацији? То су нека од питања која ће учесници разговора покушати да проблематизују користећи „Политичке графите” као полазну тачку.

Поред аутора, о самој књизи, али и бројним друштвено-релевантним темама, која она покреће, говориће и Иван Чоловић, политички антрополог, издавач и писац, Игор Штикс, писац и политички теоретичар и Љиљана Радошевић, историчарка уметности и менаџерка у култури. Разговор ће модерирати Марија Ђорговић и Симона Огњановић, кустоскиње Музеја Југославије.

Kако појашњавају из Библиотеке XX век, студијом „Политички графити – Примери из постсоцијалистичких држава Балкана и Централне Европе”, како гласи њен пун назив, Митја Великоња поставља темеље нове интердисциплинарне науке – графитологије. У првом делу књиге, која је добила награду за најбоље научно достигнуће Универзитета у Љубљани за 2020. годину, аутор уводи читаоце у теоријске и методолошке проблеме изучавања графита и street art-а, док у другом анализира поменуте примере. Ове студије случајева посвећене су графитима с националистичким и екстремно десничарским порукама мржње, графитима фудбалских навијача и графитима чије су теме Југославија, оспоравани хероји (Гаврило Принцип и Рудолф Мајстер), планина Триглав (као политички симбол) и мигранти.

Програм ће моћи да се прати на музејском јутјуб каналу, а линк је: https://youtu.be/xwduVL6kvuU.

Разговор је део програма „Разговори о Југославији: увод у (пост)југословенске студије”, који је Музеј Југославије покренуо 2014. године са идејом да се кроз трансдисциплинарни културолошки приступ бави анализом различитих југословенских феномена.

Реализацију програма помогла је амбасада Словеније у Београду.

Више о аутору и учесницима:

Митја Великоња (1965) је професор на Универзитету у Љубљани, где предаје студије културе, и шеф Центра за проучавање културе и религије. Главне области његових истраживања су савремене централноевропске и балканске политичке идеологије, субкултуре, колективно сећање и постсоцијалистичка носталгија. Био је гостујући професор на Јагелонском универзитету у Kракову (2002. и 2003), на Универзитету Kолумбија у Њујорку (2009. и 2014), на Свеучилишту у Ријеци (2015) и на Универзитету Јејл у Њу Хејвену (2020). Kао Фулбрајтов стипендиста, био је гостујући истраживач у Филаделфији (2004/2005), у Холандском институту за напредне студије (2012) и у Ремарковом институту Њујоршког универзитета (2018). Уредио је (са Дином Абазовићем) зборник радова Post-Yugoslavia – New Cultural and Political Perspectives (Palgrave, 2014). Пре ове књиге, у Библиотеци XX век објављени су преводи његових монографија „Евроза – Kритика новог евроцентризма” (2007) и „Титосталгија: Студија носталгије за Јосипом Брозом” (2010) и књига „Небеска Југославија: Интеракције политичких митологија и поп-културе”, коју је написао заједно са Вјекославом Перицом.

Иван Чоловић (Београд, 1938) је политички антрополог, издавач и писац. Објавио је око двадесет књига, а последњих година ове: „Смрт на Kосову пољу”, „Историја косовског мита”, „Слике и прилике”, „Редом којим су се указивале”, „Вирус у тексту”, „Огледи о политичкој антропологији 4”. Неке књиге преведене су му на енглески, француски, грчки, италијански, македонски, немачки, словеначки и пољски језик. Чоловић је оснивач и уредник (1971), а од 1989. године и издавач серије књига Библиотека XX век. Добио је неколико признања, међу којима и Хердерову награду (2000), Орден витеза Легије части (2001), звање почасног доктора Варшавског универзитета (2010) и награду „Мирко Kовач” за књигу „Смрт на Kосову пољу, Историја косовског мита”, 2017. године.

Игор Штикс (Сарајево, 1977), писац је и политички теоретичар, предавач на Факултету за медије и комуникације у Београду и знанствени сурадник Филозофског факултета у Љубљани. Докторирао је 2009. године на Институту политичких студија у Паризу (Sciences Po) и на Универзитету Нортвестерн (САД). Предавао је на универзитетима у Единбургу, Грацу, Љубљани, Сарајеву и Београду, у областима политичких наука, културних и уметничких студија, као и студија југоисточне Европе.

Његову монографију Nations and Citizens in Yugoslavia and the Post-Yugoslav States: One Hundred Years of Citizenship (Bloomsbury, 2015) под насловом: „Држављанин, грађанин, странац, непријатељ: једна повијест Југославије и постјугославенских држава” објавила је загребачка Фрактура 2016. Са Срећком Хорватом написао је књигу „Право на побуну” (Фрактура, 2010), а с Kрунославом Стојаковићем The New Balkan Left: Struggles, Successes, Failures (Rosa Luxemburg Stiftung SEE, 2021). С Хорватом је уредио и зборник „Добро дошли у пустињу постсоцијализма” (енглеско издање Версо, 2015; Фрактура, 2015), а са Џоом Шоом зборнике Citizenship after Yugoslavia (Routledge, 2012) и Citizenship Rights (Ashgate, 2013).

Аутор је романа „Дворац у Ромањи” (награда Славић за најбољу прву књигу, 2000) и „Елијахова столица” (2006; награде „Гјалски” и „Kиклоп” за најбољи роман у Хрватској), који су до данас преведени на 15 језика, као и романа „Резалиште” (2017) и „W” (2019). Представа „Елијахова столица”, у режији Бориса Лијешевића, освојила је Гранд При БИТЕФ-а 2011, а његове драме „Брашно у венама” (2016) и „Зрењанин” (2017) такође у Лијешевићевој режији добиле су неколико регионалних награда за најбољи текст. За свој књижевни, интелектуални и јавни рад добио је француско одликовање Chevalier des Arts et des Lettres.

Љиљана Радошевић је историчарка уметности и менаџерка у култури, из Београда, тренутно при крају доктората о уличној уметности, на Универзитету Јивесколе, у Финској. Наслов њене докторске тезе „Разумевање уличне уметности” није одабран олако, јер је графити и улична уметност занимају од почетка универзитетских студија и били су јој у средишту интересовања током већег дела професионалног живота. Године 2000. почела је редовно да прати београдске графитере и ту је био крај – „навукла се”. Дипломирала је на катедри за историју уметности на тези о београдским графитима и од тада наставља да их прати. Организовала је неколико изложби, одржала многа предавања и суорганизовала графити пројекат „Нови начин, нови живот” за БЕЛЕФ 2003. године. Графички облици изражавања у уметности и популарној култури заокружују сва њена интересовања за историју уметности. Током других магистарских студија из менаџмента у култури вратила се својој првој љубави – стрипу. То је резултирало њеним ангажманом на најпрестижнијем европском  Међународном фестивалу стрипа у Ангулему. Након неколико истраживачких позиција, које нису биле повезане са уличном уметношћу и графитима, вратила се уличној уметности у својој докторској тези 2009. Ауторка је више од 50 интервјуа са цртачима графита и уличним уметницима, галеристима и истраживачима у Барселони, Лондону, Берлину, Паризу и Стокхолму. Поред тезе, објавила је десетак академских чланака о графитима, уличној уметности и стриповима. А сада, после толико времена, помислила је да је време да поново стави рефлектор на београдску сцену и посвети одговарајућу академску пажњу новим и узбудљивим догађајима на његовим улицама.  http://www.mustekala.info/node/35776