Историчари без сведока

Kао пратећи програм изложбе „Прометеји новог века“, инспирисане 60-годишњицом од одржавања Прве конференције Покрета несврстаних у Београду, у четвртак, 7. октобра, у 17 часова у биоскопској сали Музеја Југославије одржава се разговор Историчари без сведока. Повод за дискусију је књига Будимир Лончар. Oд Прека до врха свијета, о једном од најзначајнијих југословенских дипломата, чије је име синоним за политику несврстаности. У разговору учествују историчари: Твртко Јаковина, аутор књиге, Филозофски факултет Свеучилишта у Загребу, Владимир Петровић, Институт за савремену историју и Петар Жарковић, Институт за филозофију и друштвену теорију. Модераторка је историчарка Јована Недељковић, кустоскиња Музеја Југославије, коауторка изложбе.

Kњига Будимир Лончар. Oд Прека до врха свијета, према речима аутора, књига је о променљивим улогама једне земље, али и трајној улози појединца, односно истовремено је реч о биографији главног актера и историји дипломатије југословенске државе. Настала је кроз шеснаестогодишње разговоре између аутора и самог Лончара, али и других учесника који су утицали како на југословенска, тако и на глобална, друштвена и политичка дешавања током друге половине 20. века. Поред темељних интервјуа, књига је заснована и на обимним истраживањима архива у некадашњим југословенским републикама и иностранству.

Твртко Јаковина је редовни професор Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу, где предаје светску историју 20. века. Аутор је низа радова о спољној политици социјалистичке Југославије и југословенској историји 20. века. Написао је књиге: Социјализам на америчкој пшеници (2002), Амерички комунистички савезник; Хрвати, Титова Југославија и Сједињене Америчке Државе 1945. – 1955. (2003), Трећа страна Хладног рата (2011), Тренуци катарзе. Пријеломни догађаји XX стољећа (2013) и Будимир Лончар. Oд Прека до врха свијета (2020).

Владимир Петровић је виши научни саветник на Институту за савремену историју у Београду и један од водећих историчара млађе генерације који се баве историјом међународних односа социјалистичке Југославије. Објавио је шезде­сетак научних радова и студије Југославија ступа на Блиски исток (2006) и Титова лична дипломатија (2010). Истражује злочине почињене током ратова на простору бивше Југославије и покушаје да се они процесуирају о чему је објавио књиге The Emergence of Historical Forensic Expertise: Clio takes the Stand (2016) и Етничко чишћење. Генеза концепта (2019).

Петар Жарковић је истраживач сарадник на Институту за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду. Био је сарадник Твртка Јаковине током рада на књизи. Поље Жарковићевог научног интересовања обухвата политичку и интелектуалну историју социјалистичке Југославије, Хладни рат и југословенску спољну политику. Његов докторат односи се на дипломатски и политички рад Марка Никезића.

Улаз је слободан, а број људи у публици је ограничен. Присуство програму је могуће уз придржавање актуелних епидемиолошких мера.

У суботу 9. октобра у 13 часова Твртко Јаковина биће гост на ауторском вођењу кроз изложбу „Прометеји новог века“.