Велика илузија

Од 11. новембра до 18. децембра посетиоци ће имати прилику да у терминима од 17 до 22 часа виде изложбу и филмски програм Велика илузија – Тито и 24 милиона метара филмске траке. Пројекат је посвећен великој страсти Јосипа Броза Тита према свим врстама покретних слика – филму, журналима и другим филмским и документарним садржајима. Окосницу пројекта чини пажљиво вођена евиденција филмова које је Тито погледао од 15. марта 1949. до 16. јануара 1980. године, а аутори су Марија Ђорговић, кустоскиња МИЈ и Момо Цвијовић, музејски саветник МИЈ.

Комплетан амбијент, као и приказивање изложбе у вечерњим часовима, стварају утисак одласка у биоскоп, што је концепт забаве који полако изумире и одлази у историју. На овај начин актуелизује се садашњи тренутак, а посетиоци подсећају на чињеницу да је музеј место где се та историја чува и интерпретира.

Велика илузија паралелно прати два нивоа ’реалности’: са једне стране пројекат следи импресивну листу гледаних филмова, док са друге пружа увид у снимање документарног филма Тито – Записи филмског сниматеља.
На изложби се интерпретира музејска и архивска грађа, као и филмски и видео материјал. Поред мноштва инсерата, докумената и фотографија, посетиоци ће видети и реконструкцију ћошка у коме се Тито из дана у дан препуштао омиљеној активности.

У оквиру филмског програма у биоскопској сали Музеја историје Југославије биће емитовано 40 филмова у седам селекција (Филмови које није волео, Филмови одликованих режисера, На крилима авантуре, Ноћ после тешког дана, Ка непознатим световима, Тито и филм и Европа у пламену), док је одабир госта селектора, хрватског редитеља Рајка Грлића, специјална осма селекција.

Велика илузија је изложба о Титу као гледаоцу, али и о њему као глумцу, режисеру у сенци и најмоћнијем продуценту. Човеку који гледа у просеку 280 филмова годишње, у свим својим резиденцијама – покретним и непокретним. О његовим сусретима са највећом филмском елитом друге половине двадесетог века – Симон Сињоре, Ив Монтаном, Софијом Лорен, Елизабет Тејлор, Вивијен Ли, Орсоном Велсом, Ричардом Бартоном и Лоренсом Оливијеом. О државнику ког филмови одмарају и забављају, о којима зна да каже и „просто човјеку памет стане“, али који зна и да њима пропагира, продаје, да му служе у едукативне сврхе, али и као добра припрема кад путује и кад му неко долази у посету.
Материјал који је коришћен у поставци изложбе припада фонду Музеја историје Југославије, Југословенској кинотеци, Архиву Југославије и Филмским новостима и Дунав филму.

Током трајања изложбе, сваке суботе од 17 часова организована су вођења са ауторима изложбе- Момом Цвијовићем и Маријом Ђорговић.