Путујући комунике

Трансдисциплинарна изложба “Путујући комунике”, која разматра функцију једног од најзначајнијих фото архива 20. века, фото архива Кабинета доживотног председника СФРЈ, Јосипа Броза Тита и преиспитује могућности за његову употребу у будућности, отворена је 10. јуна у Музеју историје Југославије (МИЈ).

Пројекат је настао као колективни рад Армина Линкеа (Немачка/Италија), Дорин Менде (Немачка) и Милице Томић(рођене у СФРЈ), у сарадњи са кустоским тимом МИЈ (Радован Цукић, Иван Манојловић, Мирјана Славковић) и кроз дискусије са многобројним међународним ауторима који су учествовали на пројекту.

На изложби је представљено преко педесет радова шездесет аутора из тридесет две земље (који су рађени у групама или појединачно) у различитим медијима: видео есеји, фотографије, колажи, фототапети, филмови, текстови, предавања, документарна грађа и др.

Изложба која је реализована захваљујући дигитализацији 135.000 фотографија (из фото-архиве МИЈ која садржи око 300.000 фотографских снимака, спонтаним интересовањем уметника своје тежите нашла је у 1.200 фотографија са Прве конференције несврстаних која је одржана од 1. до 6. септембра 1961. године у Београду, у тренутку велике хладноратовске кризе. Пројекат Путујући комунике полази од идеје да заједничке изјаве, слике и звуци са прве конференције Покрета несврстаних и даље путују и траже одговор.

Аутори пројекта “Путујући комунике” својим радовима не величају Покрет несврстаних у политичкој историји тог времена, већ откривају могућности пролонгирања тренутка његовог оснивања у друштвене околности данашњице. Покрет несврстаних разумеју као трећи простор еманципације и покушај да се отвори разноликост анти-колонијалног мишљења. Тако схваћен, “Путујући комунике” представља покушај стварања политичке субјективизације оних чији гласови постоје, упркос напорима да се утишају.

Интересовање великог броја аутора из разних земаља света да учествују у пројекту “Путујући комунике”, потврда је да дигитализација фото-грађе МИЈ има велики потенцијал да широј јавности укаже на утицај који документарна фотографија има на перцепцију и разумевање историјских момената, као и на то како се ови тренуци трансформишу у слику “колективног сећања”.

На отварању изложбе одржан је и перформанс аутора Тарек Елхаика и ауторке Kristine Ravetto-Biagioli у биоскопској сали МИЈ.

Пратећи програм изложбе подељен је у две целине, летњу школу, у периоду од 11. до 13. јуна, која има за циљ да покрене колективне дискусије о темама које пројекат обухвата и филмски програм који уређује Мирољуб Стојановић. У периоду од 10. јуна до 17. августа у биоскопској сали МИЈ публика ће имати прилику да погледа низ ангажованих филмова из Алжира, Индонезије, Египта, Боливије, Кубе и Индије. Филмски програм не представља ретроспективни поглед на допринос појединих земаља глобалној филмској култури, већ је замишљен као модел филмског понашања читавог једног антиколонијалног нараштаја у којем се може препознати савремена публика.

Продукција пројекта плод је сарадње са Министарством културе и информисања Републике Србије, Министарством спољних послова Савезне Републике Немачке и Гете Институтом Београд. Копродуценти пројекта су Dutch Art Institute и Netsa Art Village из Адис Абебе. Путујући комунике су подржали и ХКВ Берлин (Haus der Kulturen der Welt), ETH Zürich (Institut für Geschichte und Theorie der Architektur-Eidgenössische Technische Hochschule), амбасада Народне Демократске Републике Алжир у Србији, амбасада Републике Индонезије у Србији и амбасада Арапске Републике Египат у Србији.