Руска авангарда у Београду

Поводом обележавања стогодишњице настанка Црног квадрата, ремек дела водећег уметника руске авангарде, Казимира Маљевича, које представља својеврсну револуцију у уметности, у Музеју историје Југославије (објекат Стари музеј) од 24. децембра 2015. до 28. фебруара 2016. године била је отворена изложба Руска авангарда у Београду. Ауторке изложбе су кустоскиње, Ана Пахомова и Фаина Балаховска. На изложби су представљена уметничка дела чувених аутора из пет установа: Руског државног архива књижевности и уметности, Ростовско-јарославског државног музеја архитектуре и уметности, Регионалног музеја уметности области Иваново, Музеја уметности Јарославске области и Државног историјско-архитектонског, уметничког и пејзажног музеја Царицино.

Поставку је употпунило и једанаест дела из колекције Народног музеја у Београду.

Изложба је обухватила 117 радова познатих уметника: слике, цртеже, илустрације за књиге, скице костима за позориште и филм, порцелан са пропагандним порукама и идејне нацрте архитектонских здања. Међу најзначајнијим делима су графике и слике Василија Кандинског, Александра Родченка, Ивана Кљуна, Александра Архипенка, Александра Веснина и Љубов Попове, као и дела примењене уметности Казимира Маљевича.

Избор дела чинио је преглед руске авангарде која не представља јединствени уметнички правац, већ широки оквир за уметничке, литерарне и позоришне експерименте, током прве трећине 20. века. Тај радикални уметнички покрет ширих размера, који је у једном тренутку слављен, у другом потпуно оспорен и забрањен, данас је поново прихваћен. Руска авангарда у Београду одсликава јединствени феномен, настао када се оформила група уметника која је у уметности видела замену за религију и пут ка промени друштва. Увођење геометризације у ликовни израз уместо фигуралности, представљало је одраз модернизације претежно аграрног руског друштва и снажну веру у радничку револуцију, прогрес и индустријализацију. На изложби ће бити представљени радови око педесет уметника који обухватају скоро све правце руске авангарде:футуризам,супрематизам, конструктивизам и функционализам.

Врхунац успона авангарде се поклапа са развојем биоскопа, па је изложба обухватила и скице костима и сценографије за филм Аелита: краљица Марса, Александре Екстер и приказала графичке илустрације костима и сценографије за представе славног режисера, Сергеја Ејзенштајна, који је највише допринео развоју филмске монтаже у светској кинематографији.

Један од праваца који је проистекао из авангарде у поезији је и футуризам. Део поставке са графичким радовима је укључио и илустрације за књиге „оца руског футуризма“, уметника Давида Бурљука, као и радове Наталије Гончарове, Олге Розанове, Велимира Хлебникова и Алексеја Кручена.

Неизоставно име руске авангарде свакако је и Ел Лисицки који ће на београдској изложби бити представљен не само радовима из области архитектуре, од којих је најпознатија утопијска идеја хоризонталних солитера, већ и са четири графике из Народног музеја у Београду.

О ДЕЛИМА ИЗ НАРОДНОГ МУЗЕЈА

Поставка изложбе била је употпуњена са једанаест дела из колекција Народног музеја у Београду. Радови Архипенка, Кандинског, Лисицког и Козинцеве-Еренбург су део уметничке оставштине Љубомира Мицића, која се чува у Народном музеју у Београду. Дела су била саставни део Прве Зенитове међународне изложбе нове уметности коју је оснивач тог часописа и особеног авангардног покрета, Љубомир Мицић организовао 1924. године у Београду. Укључивање радова руских уметника из Народног музеја, представника авангардних покрета, у актуелну изложбу Руска авангарда у Београду биће подсећање на историјске тренутке када су се у Београду одвијали догађаји значајни за европску историју авангарде. Поред поменуте изложбе из 1924, управо захваљујући Зениту и двоброју часописа из 1922, познатом и као Руска свеска, а који су уредили управо Иља Еренбург и Ел Лисицки, први пут су на овим просторима представљени актери и идеје руске авангарде.