Листа изложби

Повратак на Месец: Кратка историја будућности

14.04-27.05.2016.

У складу са темом Међународног Дана музеја и Европске Ноћи музеја – Музеји и културни пејзаж, у Бањалуци 14. априла 2016. године отворена је изложба Повратак на Месец: Кратка историја будућности у Музеју савремене умјетности Републике Српске (МСУРС. Изложба је својим концептом на атрактиван начин приказала однос историје, уметности, науке и технологије.

Ауторски тим изложбе која представља комплексне односе прошлости и будућности чине: Ана Панић, виша кустоскиња, др Катарина Живановић, кустоскиња, Иван Манојловић, кустос, Момо Цвијовић, музејски саветник (Музеј историје Југославије) и Младен Бањац, кустос (МСУРС). Изложба представља јединствени дијалог између музејског експоната (Фрагменти Месечевог тла и застава СФРЈ коју је носила на Месец и вратила на Земљу посада Апола 17) и уметничког рада (скултура познатог вајара Радоша Антонијевића) колективно запамћеног и личних сећања, интерпретације наслеђа и друштвеног активизма.

Својеврсним експериментом, изложба доводи у везу меморабилије истраживачких мисија у свемир, фото и видео материјал посета америчких астронаута Југославији и камерама забележеног обиласка Јосипа Броза Тита Васионског центра НАСА и сегменте популарних техничких часописа из шездесетих година прошлог века. Начином на који предмети и архивски материјали комуницирају, супростављајући данашње и некадашње визије будућности, изложба подстиче публику да реагује и одговори на питање Како изгледа ваша будућност?

Изложбу Повратак на Месец: Кратка историја будућности чине три сегмента. У оквиру првог изложено је десет поклона Јосипу Брозу Титу међу којима су најинтересантнији: копија силиконског диска остављеног на Месецу од стране посаде Апола 11 са урезаним порукама добре воље 73 шефова држава света, плакета Апола 12 и фотографија Земље виђена очима првих људи који су пришли Месецу. Експонати су допуњени фото документацијом са пријема током којих су уручени поклони, као и видео материјалом државничких посета. Овај део изложбе чине предмети који су уједно сведочанства треће технолошке револуције и позиције Југославије у хланоратовској кризи и подсећају на углед наше бивше домовине у свету и сигурну веру у напредак.

Други сегмент посвећен је једном од материјално највреднијих, а у исто време једном од најмањих експоната Музеја историје Југославије и његовој кустоској и уметничкој интерпретацији. Изложени фрагмент тла са Месеца инспирисао је савременог уметника Радоша Антонијевића да истражи његову форму и својим вајарским делом доведе је у необичну везу са историјом југословенске модернистичке скулптуре, док су кустоске интерпретације овог предмета више окренуте његовом садржају, преиспитују значај музејског објекта и наглашавају његову вишезначност.

У трећем сегменту, поред увеличане фотографије Месечевог тла, изложена је периодика која сликовито показује талас интензивне употребе технологије који долази до Југославије у другој половини педесетих година 20. века и даје подстицај стварању маштовитих визија будућности: аутомобили на нуклеарни и ракетни погон; снабдевање домова енергијом из обновљивих извора; потпуна аутоматизација кућних послова; излети астронаута у земљину орбиту и насељавања других планета. Овај део изложбе позива посетиоце на реакцију провокативно поцртавајући дијагоналу између визија будућности пре само пола века и оних данас.

Предисторија: Основа за разумевање Музеја Југославије

На обликовање европског типа музеја утицале су бројне праксе и концепти сакупљања, чувања и употребе предмета.

Музејска лабораторија

Друга фаза рада на сталној поставци

Нова мапирања Европе

Обнова! Почиње сада!