Ко је соко – тај је Југословен

Изложба Ко је соко – тај је Југословен, ауторке пројекта Веселинке Кастратовић Ристић, музејске саветнице Музеја историје Југославије, отворена је у четвтак 4. фебруара у 18.00 часова.

На поставци у објекту Музеј 25. мај било је изложено више од 150 предмета (свечане одоре, соколске хаљине, капе, значке, документа, разгледнице, штампани материјал, програм слета, програм свечане академије, нацрти соколских домова) и око 100 фотографија. Осим предмета из колекције МИЈ, били су изложени предмети из 12 установа из Србије и пет из приватних колекција.

Изложба је била подељена у четири целине: организација и чланство; слетови; соколски домови и делатност. Коауторке изложбе су Јована Караулић, докторанд Факултета драмских уметности и Владана Путник, истраживач-сарадник Филозофског факултета.

Иако је соколски покрет трајао скоро један век, а с прекидима траје и данас, на изложби је представљен само период од 1919. до 1941. године. Поставком је наглашен дуализам између старог и новог, непознатог и познатог, интерпретације и наговештаја, документарног и интуитивног. Намера ауторки није била да дају пресек досадашњих тумачења ове теме, нити преглед њене музеализације, већ да, комбинујући историјски и уметнички приступ, подсете на наслеђе сокола и да заинтересују најширу публику да се упусти у истраживање сопствених и породичних сећања.

Циљ изложбе је представљање покрета који је био врло активан у многим сферама друштвеног живота (од спорта и културе, до просвете и грађевинарства), имао панславистички дух и темељио се на универзалним вредностима: љубави према домовини и сопственом народу, човечности, братству, слободи, јединству и честитости, а у исто време тежио је неговању физички здраве и морално јаке нације. Ова тема веома је важна за МИЈ јер се бавимо и идејом југословенства у периоду прве Југославије, односно краљевине. Идеја за истраживање проистекла је из чињенице да неки феномени, који се везују за социјалистичку Југославију, имају корен у ранијим периодима.

У периоду Краљевине Југославије значајну улогу у промовисању интегралног југословенства управо је имало Соколско друштво Југославије. Њихова културна и просветна активност обухватила је велики проценат становништва и значајно утицала на едукацију у руралним областима земље. Соколске активности после Другог светског рата преузело је спортско друштво Партизан и скоро истим акцијама наставило рад на ширењу југословенства. Изложба ће показати различите врсте активности, као и какве су дугорочне социолошке и политичке последице овог ангажовања. Пројектом Ко је соко – тај је Југословен МИЈ отпочиње период обимнијих истраживања и проширења фонда који сведочи о наслеђу прве Југославије.

Партнери на пројекту су: Архив Југославије, Градски музеј Сомбор, Историјски музеј Србије, Музеј града Београда, Музеј града Новог Сада, Музеј примењене уметности, Народни музеј Зрењанин, Народни музеј Крагујевац, Народни музеј Краљево, Савез Соко Србије, Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду, Фонд краљевски двор.

Краћи историјат соколског покрета

Соколски покрет настао је у Прагу 1862. као одговор на покушаје германизације словенских народа у Аустријској монархији. Име је добио према соколу, птици која је у српској народној поезији симбол витештва, снаге, брзине и спретности. Соколске идеје слободе, братства, јединства, истрајности и родољубља прихваћене су и изван Чешке и соколство је постало панславистички покрет. Већ 1863. формурано је соколско друштво у Словенији, 1874. хрватско соколско друштво, а 1891. Прво београдско друштво за гимнастику и борење, променило је име у Београдско гимнастичко друштво Соко.

У основи ослободилачка, соколска идеја била је стварање физички спремног, честитог и национално свесног појединца који ће имати снаге да одбрани националне интересе и свој културни идентитет. Очување националне традиције и различитости било је у складу са идејом соколство словенству – словенство човечанству. Покрет је радио на културно-просветном уздизању и моралном одгајању омладине до најдостижније савршености.

Соколска достигнућа, манифестације и градитељство део су југословенског наслеђа, као елемент индивидуалног сећања, али не и колективног памћења заједнице.