Листа изложби

Гостовање изложбе Путујући комунике у Гетебургу у Шведској

23.05-09.06.2019.

Трансдисциплинарна изложба Путујући комунике, први пут приказана у Музеју Југославије 2014. године, разматра функцију једног од најзначајнијих фото архива 20. века, фото архива Кабинета доживотног председника СФРЈ, Јосипа Броза Тита и преиспитује могућности за његову употребу у будућности. Ово је био први у низу пројеката који као полазишну тачку користи фото архиву Музеја. На изложби је представљено преко педесет радова шездесет аутора из тридесет две земље (који су рађени у групама или појединачно) у различитим медијима: видео есеји, фотографије, колажи, фототапети, филмови, текстови, предавања, документарна грађа и др.

Пројекат је настао као колективни рад Армина Линкеа (Немачка/Италија), Дорин Менде (Немачка) и Милице Томић (рођене у СФРЈ), у сарадњи са кустоским тимом МЈ (Радован Цукић, Иван Манојловић, Мирјана Славковић) и кроз дискусије са многобројним међународним ауторима који су учествовали на пројекту.

Уз одабране сегменте изложбе Путујући комунике, који сагледавају осам Брозових путовања, у галерији ФГ2 биће изложен рад Кларе Шелстром и Тобијаса Фелда, који прати есеј Јоханеса Валштрома Крај хипокризије: Добар дан за лоше време (Тхе Енд оф Хyпоцрисy: А Гоод Даy фор Бад Wеатхер). Шелстром и Фелд испитују фотографије које бележе Брозов сусрет са шведским премијером Олофом Палмеом 1976. године у Стокхолму. Компаративна анализа фотографија из архива Музеја и савремених дигиталних трагова овог сусрета, указује на резултате које служба некадашњег Кабинета председника СФРЈ није могла предвидети. Интернет претрага о Брозовој посети Шведској и овом сусрету указује да је најтраженији податак инцидент у којем је Брозова рука несрећним случајем прикљештена док је излазио из аутомобила. Уколико би резултате претраге посматрали као вид археолошких остатака, стиче се утисак да је исход сусрета два државника шака у завоју. Пратећи есеј Јоханеса Валштрома почива на идеји да наратив попут овог, у чијем је фокусу инцидент са повређеном руком, не може постојати у ери информисаности, те “се раскорак између реченог и учињеног не може смислено одржавати, нарочито када су информације лако доступне”.

Предисторија: Основа за разумевање Музеја Југославије

На обликовање европског типа музеја утицале су бројне праксе и концепти сакупљања, чувања и употребе предмета.

Музејска лабораторија

Друга фаза рада на сталној поставци

Нова мапирања Европе

Наставак обнове и летња шема