30.05.2022

ОБНОВА МУЗЕЈА 25. МАЈ

директорка, мр Неда Кнежевић

Музеј 25. мај типичан је представник архитектуре репрезентативних објеката у Београду шездесетих година 20. века и један је од првих наменски изграђених музеја те врсте у Србији. Такође, заузима значајно место у стваралачком опусу Михаила Јанковића, који је био један од водећих београдских и југословенских архитеката тог раздобља.

После шездесет година постојања ова установа својим садржајем, концепцијом и програмима далеко превазилази значај и обим послова које је имала у тренутку оснивања.

Ипак, првобитна функција Музеја 25. мај није се променила до данас – реч је о јавној установи са изложбеним простором где се организују сталне и повремене изложбе, са биоскопском салом за приказивање филмова и одржавање разних скупова, семинара и предавања. У објекту су и простори за чување предмета и конзервацију, као и просторије за запослене. Највећи део музејског фонда Музеја Југославије смештен је у депоима Музеја 25. мај.

Када је у питању физичка обнова овог здања, наш приступ био је веома одговоран и пажљив јер је реч о важном „музејском предмету“, који има изузетан сведочанствени потенцијал. Приликом спровођења свих радова нарочито смо водили рачуна да сачувамо, колико је то могуће, оригинално решење Михаила Јанковића. Санирали смо термотехничке инсталације 2018. године, притом водећи рачуна о бројним предметима који су нам дати на чување и успешно смо спровели радове на текућем одржавању, санацији и адаптацији ентеријера.

Радови на рестаурацији и конзервације фасада и припадајућих платоа, чији је архитекта Дејан Тодоровић, управо су почели, па ће Музеј 25. мај бити затворен за посету до друге половине 2023. године.

Након ове последње фазе обнове Музеј 25. мај биће проглашен за споменик културе.

Предисторија: Основа за разумевање Музеја Југославије

На обликовање европског типа музеја утицале су бројне праксе и концепти сакупљања, чувања и употребе предмета.

Музејска лабораторија

Полазећи од музејског фонда као главног извора за истраживање друштвених појава и историјских тренутака важних за разумевање искуства живота у Југославији, ова изложба преиспитује југословенско наслеђе и саму институцију Музеја.

Нова мапирања Европе

Мала породична историја