ЧАЈАНКА ИЛИ ПИЈАНКА / 11. НОВЕМБАР 1918.
Део изложбе: Дан вредан века – 1. децембар 1918.
ПОЗИВАМО ВАС НА ВОЂЕНУ ТУРУ (ПРИЈАВА ЗА ПОСЕТУ ЈЕ ОБАВЕЗНА НА ЛИНКУ), КОЈА ЋЕ ПРЕДСТАВИТИ ЧАЈАНКУ, ОРГАНИЗОВАНУ 11. НОВЕМБРА У ЗАГРЕБУ У ЧАСТ СРПСКИХ ВОЈНИКА, ИЗ УГЛА МИРОСЛАВА КРЛЕЖЕ.
Године 1918, када се завршава Први светски рат и распада Аустроугарска монархија, а ствара јужнословенска држава, у Загребу се 11. новембра, организује чајанка како би истакнути припадници хрватске елите дочекали батаљон српске војске из Руме и испратили их даље за Ријеку. Чајанци је присуствовао и двадесетпетогодишњи Мирослав Крлежа чији је говор, због вређања истакнутих гостију, изазвао велики скандал и негодовање масе, која га је убрзо и избацила из дворане.
Крлежа је о тој Пијаној новембарској ноћи писао у више наврата, непосредно након самог догађаја, током Другог светског рата (када је и настао мемоарски запис), те такође у социјалистичкој Југославији, када је први пут сам запис и објављен. У њему је на себи својствен, бритак начин описао послератну атмосферу и неке од главних актера политичке и друштвене сцене тадашњег Загреба, Београда и будуће државе, те дао оцену политичких процеса и њихових протагониста. Крлежин запис представља не само изванредан историјски извор, већ и квалитетан литерарни текст ауторове књижевне заоставштине. Тумачећи ово књижевно дело, Петра Браун, Ана Филеп и Маја Карић, историчарке уметности из Загреба, провешће посетиоце кроз изложбу Дан вредан века 1. XII 1918.
Петра Браун је професорка историје и историје уметности на Филозофском факултету у Загребу и кустоскиња Хрватског повијесног музеја у Загребу.
Ана Филеп је професорка историје уметности и хрватског језика и књижевности на Филозофском факултету у Загребу и кустоскиња Хрватског повијесног музеја у Загребу.
Маја Карић је историчарка уметности и музеолошкиња, кустоскиња графичке збирке у Националној и свеучилишној књижници у Загребу.
- Дан: 05.05-05.05.2019.
- Време: 12:00
- Капацитет: 100
Предисторија: Основа за разумевање Музеја Југославије
На обликовање европског типа музеја утицале су бројне праксе и концепти сакупљања, чувања и употребе предмета.
Музејска лабораторија
Otvoreno istraživanje i preispitivanje jugoslovenskog nasleđa