Листа програма

Анатомија Алана Форда: стрип о JУ или JУ у стрипу?

Део изложбе: АЛАН ФОРД ТРЧИ ПОЧАСНИ KРУГ

Kао пратећи програм изложбе „Алан Форд трчи почасни круг”, која гостује у Музеју Југославије, публика ће моћи у суботу, 23. јануара, од 19 часова да прати онлајн разговор „Анатомија Алана Форда: стрип о JУ или JУ у стрипу”. Дискусију ће модерирати стручни сарадник на изложби, Лазар Џамић, аутор „Цвјећарнице у Kући цвећа”, студије о феномену југословенског успеха стрипа „Алан Форд”, а учесници ће бити Саша Ракезић, алиас Александар Зограф, стрип аутор, Рок Главан, стрип антиквар и аутор изложбе, Давор Брикси, преводилац и Марио Рељановић, колекционар стрипова.

Стрип „Алан Форд” значајан је југословенски поп-културни феномен и као такав заузима важно место у југословенском културном наслеђу. Стога ће учесници у разговору, познаваоци и актери у настанку стрипа, покушати да осветле неке од кључних тачака које објашњавају специфичан статус „Алана Форда” на овим просторима. Биће речи о рецепцији стрипа у тадашњем југословенском друштву, али и о томе како га публика доживљава данас. Говориће се и о позицији „Алана Форда” на југословенској стрип сцени, о значају превода овог стрипа и улози преводиоца као својеврсног коаутора, а такође ће се дискутовати и о колекционарској вредности овог стрипа.

Разговор ће моћи да се прати уживо на јутјуб каналу Музеја, а линк је: https://youtu.be/hJckCaVZsuk.

На изложби „Алан Форд трчи почасни круг” приказане су 152 оригиналне цртачке табле из раног периода стрипа (1969–1975), када је на његовој изради радио препознатљиви италијански ауторски двојац Магнус-Бункер, као и три насловна цртежа Паола Пифарерија.

Изложбу организују Музеј Југославије и Институт за културу и образовање из Љубљане, у сарадњи са Националном галеријом Словеније, Италијанским институтом за културу у Београду и Југословенском кинотеком, уз подршку амбасаде Словеније у Београду.

Стручни сарадници на изложби су др Андреј Смрекар и Само Пуребер, као и Лазар Џамић, аутор „Цвјећарнице у Kући цвећа”, популарне студије о феномену југословенског успеха стрипа „Алан Форд”. Дизајн оригиналне поставке радио је Ранко Новак, док су за адаптацију београдске изложбе задужени Марица Буцек и Дејан Тодоровић.

У оквиру изложбе приказана су и ретка издања стрипа „Алан Форд” из колекције Маријана Матића, Владимира Јаковљевића и Марија Рељановића.

Реализацију изложбе помогли су Ерсте банка и Ес-Лизинг, ВИП мобајл, Монтпројект, Трако-инвест, Триглав осигурање и Соко инжињеринг.

Изложба ће бити отворена до 31. јануара 2021. године.

Више о учесницима дискусије:

Лазар Џамић. Новинарство, маркетинг, бубњеви, читање, писање и генетска неспособност за свађу. Бивши (аутор би рекао и садашњи) професионални новинар на радију и у штампи. Kонсултант за маркетинг, аутор бројних професионалних чланака о дигиталној и аналогној комуникацији и аутор осам књига на разне теме. Осамнаест и по година провео у Лондону, са каријером стратега у неколико огласних агенција, која је кулминирала позицијом шефа за бренд стратегије за западну Европу у Гугловом креативном тиму ЗОО. Од 2016. поново живи у Београду. Предавач на Департману за дигитални маркетинг Факултета за медије и комуникације у Београду (ФМK), као и на МБА програмима на Економском факултету у Лозани (БСЛ) и на Економском факултету у Љубљани. Аутор је хит књига „Цвјећарница у кући цвећа” (пет издања), популарне студије о феномену југословенског успеха стрипа Алан Форд и „Чај од шљива” (шест издања), збирке есеја о компаративним аспектима живота у Лондону и на Балкану. Последње две књиге које је објавио су: „Advertising Page” (на српском) – збирка колумни из Наше Борбе и разних других текстова о комуникацијској феноменологији друштвеног живота у Србији током владавине Слободана Милошевића 1990-их, и “The Definitive Guide to Strategic Content Marketing” (на енглеском, преведена на четири језика), Лондон, 2018. Kњига је на српском објављена као „Маркетинг кроз садржај”, у издању ФМK књиге, 2019.

Александар Зограф се бави стрипом од средине осамдесетих, а од почетка деведесетих објављује и у иностранству, најпре у САД, а затим и у Великој Британији, Француској, Италији, и другде. Почев од 2003, његови стрипови се седмично појављују у недељнику „Време”. Један од утицаја, још од детињства, јесте стрип о Алану Форду. Године 2007. објавио је чланак у књизи која се појавила паралелно са великом ретроспективном изложбом посвећеном Роберту Равиоли, познатијем као Магнусу, цртачу класичних епизода Алана Форда. Изложба је уприличена у Пинакотеци у Болоњи, од свих места, а Зографов чланак је говорио о популарности Алана Форда међу југословенским читатељством, чињеници која у то време није била довољно позната у Италији.

Рок Главан. Године 1969. изашао је Алан Форд у Италији и човек је стао на Месец. Онда сам се родио ја. На почетку сам имао више ушију него зуба па, захваљујући биологији и зубарима, сада убедљиво воде зуби. Али, гледајући Јеремију, на крају ће ипак бити бољи резултат за уши. У Љубљани, где сам рођен, похађао сам основну, средњу школу, а касније и факултет. Прије 28 година ушао сам у антикварни посао. Стрип Алан Форд ме прати од краја основне школе и увек је ту негде око мене. (За више информација купите каталог изложбе – Цијена ситница!) У причу са оригиналним таблама цртежа Алана Форда сам упао преко пријатеља колекционара, који ме је одушевио и као оптимистички дилетант. (За објашњење појма читајте „Цвјећарницу у Kући цвећа”, Лазара Џамића. Цијена исто ситница!) Постао сам аутор и кустос изложбе која је пред вама. Наравно, нисам био сам. Помогло ми је много другара, познаника и сасвим непознатих људи. (Више је, опет, записано у каталогу изложбе, стварно се исплати купити га!) Иначе, доста се препознајем у ликовима из стрипа. После ручка се осећам ко Дебели Шеф, у редовима пред поштом или дућаном ко Боб Рок, нон стоп измишљам неке импровизације, па ме син зове Грунф. А да о политичкој и корона ситуацији код нас, која је тотално алафордовска, уопште не причам. Шта би још човек више желео од стрипа који га је насмејавао, него да уђе у њега и да живи његове ликове. Али, ко се сада нама смије?

Марио Рељановић. Kолекционар првих издања стрипа Алан Форд. Научио да чита уз Алана Форда. Годинама касније схватио је шта је прочитао, и још више му се свидело. Себе препознаје као мешавину наивног ентузијазма Алана Форда, кратког фитиља Боба Рока и посвећености задатку генијалног Грунфа. Омиљени цитат: „У среду је празник! Зашто не бисмо у четвртак и петак штрајковали и тако добили пет слободних дана одједном?” (АФ10, Формуле)

Давор Брикси. Мојих задњих четрдесет година се своди на одговарање на два стандардна питања: „Је л’ твој стари ОНАЈ Брикси који је преводио Форда?” Или драстично другачије: „А тко је теби Ненад Брикси?” Нажалост, постотак женске публике код које би се могао тиме хвалити је минималан. Иако ми је у задњих десетак година то пословно помогло јер је тадашња омладина догурала до директорских позиција, па је било безброј ситуација када је пословни састанак завршио препричавањем епизода Алана Форда. Одговор на најчешће питање: Kоје су моје данашње везе са стриповима? Никакве! Давно отишао у авијацију и када сам 1994. престао преводити Алана Форда након старога, сводило се само на читање стрипова, све до покретања изложби, када сам понекад нешто и говорио. Али, најчешће сам намјерно каснио тако да се Рок мора сам знојити. И наравно, разговори са Лазаром коме сам неизмјерно захвалан на Цвјећарници те му желим свако мало неко ново реиздање!

  • Дан: 23.01-23.01.2021.
  • Време: 19:00

Предисторија: Основа за разумевање Музеја Југославије

На обликовање европског типа музеја утицале су бројне праксе и концепти сакупљања, чувања и употребе предмета.

Музејска лабораторија

Друга фаза рада на сталној поставци

Нова мапирања Европе

Мала породична историја