Листа изложби

Градови у покрету – постосманско наслеђе, на гостовању у Иторијском музеју Србије

07.11.2017-28.01.2018.

Универзитет у Базелу, у сарадњи с Музејем Југославије, отвара изложбу Градови у покрету – постосманско наслеђе, aуторке проф. др Наташе Мишковић, у Историјском музеју Србије. 

Градови у покрету је изложба која, кроз фото-грађу преузету из југословенских и турских дневних листова, прати развој нових држава насталих на остацима Османског царства. Изложба представља пажљиво одабране две стотине дигитално обрађених фотографија које бележe промене четири града: Београда, Сарајева, Истанбула и Анкаре током ’20-тих и ’30-тих година прошлог века. Кроз објективе фото-репортера новина Политика и Време из Београда и Џумхуријет и Акшам из Истанбула, изложба истражује како су обновљени централни делови ових градова да би представили вредности нових влада, како је стваран нови човек – модерни грађанин, уз помоћ масовних спортских манифестација, нових трендова у одевању и понашању, a с друге стране, како се свакодневица у чаршији наставила као да се никада ништа није десило.

Ова путујућа изложба, која је своју премијеру имала у Базелу, настала je као резултат међународне сарадње у оквиру научно-истраживачког пројекта СИБА (Визуелни приступ истраживању свакодневице у турским и југословенским градовима 1920-их и 1930-их) под вођством Наташе Мишковић, професорке на Блискоисточним студијама Универзитета у Базелу. Пројекат је финансиран стредствима које је обезбедила Швајцарска национална фондација за науку (СНФ).

Изложба има за циљ да западној Европи пренесе југословенска и турска историјска искуства оспоравајући распрострањене предрасуде према великим имигрантским групама у овим земљама. У региону изложба тежи да допринесе међусобном разумевању и да позове на јавну расправу о османском наслеђу одајући признање заједничким историјским путањама, које су постојале поред свих очигледних разлика, а које су изгубљене при стварању националних држава.

Изложба је конципирана као својеврсна загонетка која посетиоца подстиче на истраживање и од њега тражи да одгонетне из ког града потиче свака oд приказаних фотографија. На тај начин наглашена је теза да сви ови градови имају много више заједничког него што данас претпостављамо. Забавни сегмент ове изложбе јесте и могућност да се посетиоци фотографишу испред историјских пејзажа, који су резултат дигиталне интервенције Мехмеда Акшамије, као и да пробају модне детаље карактеристичне за ’20-те и ’30-те године прошлог века.

Поставку прати водич, док се више информација налази на интернет презентацији Визуелног архива југоисточне Европе (ВАСЕ – Visual Archive Southeastern Europe), пројекат који Мишковићева води у сарадњи са Универзитетом у Грацу.

У припреми изложбе, поред сaрадника Универзитета у Базелу, учествовали су стручњаци Музеја Југославије и Мехмед Акшамија, професор фотографије Академије ликовних уметности у Сарајеву, док су аутори поставке Ирена и Игор Степанчић. Организатори изложбе велику захвалност дугују Историјском музеју Србије, који је угостио изложбу, као и Амбасади Швајцарске, која је изложбу подржала.

Београдска публика изложбу ће моћи да види до 28. јануара 2018. године, а затим се она сели у Истанбул, Сарајево, Грац и Кембриџ.

Алија М. Акшамија: Елегантно обучени Босанац са фесом на Башчаршији, Сарајево 1939. © Колекција фотографија Мехмеда А. Акшамије

Алија М. Акшамија: Сељаци католици на Башчаршији, Сарајево 1939. © Колекција фотографија Мехмеда А. АкшамијеАлија М. Акшамија: Сељаци католици на Башчаршији, Сарајево 1939. © Колекција фотографија Мехмеда А. Акшамије

Алија М. Акшамија: Девојке на прозору, Сарајево 1939. © Колекција фотографија Мехмеда А. Акшамије

Аца Симић/Рака Рубен: Вучна служба, Београд © Политика Документација

Споменик Ататурку испред Етнографског музеја, Анкара, око 1927. © Колекција фотографија Џенгиза Кахрамана

Двојица акробата на жици у махали Мала Ајасофија (Küçük Ayasofya Mahallesi), Фатих, Истанбул, око 1930. © Историјски архив Јапи Креди

Светозар Грдијан: Портрет петнаестогодишње боксерке и хазена рукометашице Коке Цвијић, Београд 1928. © Борба Фотодокументација

Предисторија: Основа за разумевање Музеја Југославије

На обликовање европског типа музеја утицале су бројне праксе и концепти сакупљања, чувања и употребе предмета.

Музејска лабораторија

Otvoreno istraživanje i preispitivanje jugoslovenskog nasleđa

Нова мапирања Европе

Мала породична историја