Gostovanje izložbe Travelling Communiqué u Geteburgu u Švedskoj

Transdisciplinarna izložba Travelling Communiqué, prvi put prikazana u Muzeju Jugoslavije 2014. godine, razmatra funkciju jednog od najznačajnijih foto arhiva 20. veka, foto arhiva Kabineta doživotnog predsednika SFRJ, Josipa Broza Tita  i preispituje mogućnosti za njegovu upotrebu u budućnosti. Ovo je bio prvi u nizu projekata koji kao polazišnu tačku koristi foto arhivu Muzeja. Na izložbi je predstavljeno preko pedeset radova šezdeset autora iz trideset dve zemlje (koji su rađeni u grupama ili pojedinačno) u različitim medijima: video eseji, fotografije, kolaži, fototapeti, filmovi, tekstovi, predavanja, dokumentarna građa i dr.

Projekat je nastao kao kolektivni rad Armina Linkea (Nemačka/Italija), Dorin Mende (Nemačka) i Milice Tomić(rođene u SFRJ), u saradnji sa kustoskim timom MJ (Radovan Cukić, Ivan Manojlović, Mirjana Slavković) i kroz diskusije sa mnogobrojnim međunarodnim autorima koji su učestvovali na projektu.

Uz odabrane segmente izložbe Travelling Communiqué, koji sagledavaju osam Brozovih putovanja, u galeriji FG2 biće izložen rad Klare Šelstrom i Tobijasa Felda, koji prati esej Johanesa Valštroma Kraj hipokrizije: Dobar dan za loše vreme (The End of Hypocrisy: A Good Day for Bad Weather). Šelstrom i Feld ispituju fotografije koje beleže Brozov susret sa švedskim premijerom Olofom Palmeom 1976. godine u Stokholmu. Komparativna analiza fotografija iz arhiva Muzeja i savremenih digitalnih tragova ovog susreta, ukazuje na rezultate koje služba nekadašnjeg Kabineta predsednika SFRJ nije mogla predvideti. Internet pretraga o Brozovoj poseti Švedskoj i ovom susretu ukazuje da je najtraženiji podatak incident u kojem je Brozova ruka nesrećnim slučajem priklještena dok je izlazio iz automobila. Ukoliko bi rezultate pretrage posmatrali kao vid arheoloških ostataka, stiče se utisak da je ishod susreta dva državnika šaka u zavoju. Prateći esej Johanesa Valštroma počiva na ideji da narativ poput ovog, u čijem je fokusu incident sa povređenom rukom, ne može postojati u eri informisanosti, te “se raskorak između rečenog i učinjenog ne može smisleno održavati, naročito kada su informacije lako dostupne”.